Prosvetni glasnik

556

годишњи и8вештаји надзорника 0 основним школама

те предметке. Како се мењају такви глаголи. Гла- Разно значење таквих глагола. За све навести довољно голи с једним раздвојним и с једним нераздвојним иримера. Све три теме Главни је Просветни Савет нредметком. III. Предмеци који се у нзвесним обли- усвојио. цима некад раздвајају, а некад не раздвајају од својих глагола. Којисуто нредмеци ? Где пада акценат? Са овим је састанак закључен.

ИЗВЕШТАЈИ ШНОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ИСПИТИМА У ОСНОВНИМ ШКОхЛАМА за 1882-3. школску годвну

ИЗВЕШТАЈ Г. Жив. Живановића, суплента, о стању основних мушких и женских школа у округу рудничком и Крагујевцу. Госаодину Министру иросвете и цркв. иослова Актом господина министра од 16. Маја ПБр. 8799. имао сам част битп одређсн за изасланика да држим испите у осн. школама округа рудничког; а накнадним актом од 27. Маја ПБр. 4285. поверена ми је иста дужност и за варош Крагујевац. — Јуна 6. кренуо сам се на дужност— у окр. руднпчки - а крајем истог месеца доиршио сам испите у Крагујевцу. У округу рудничком — са Гор. Милановцем има ове године 17 школа. У Крагујевцу 14 засебних одељења. Свега 31 школа. У засебном прилогу, сходно упутству, налази се означено бројно стање ученика сваке школе и сваког разреда, колико је ученика уписато, ишло у школу и бпло па испиту. Даље се налазе оцене рада са. оценама реда и чпстоће у школи. — У другом засебном прилогу налази се све што је требало да се каже о стању школских зграда , учила и шк. намештаја. Преостаје да се у овом општем извештају каже шт < о методи предавања поједнпих предмета и другим условима и приликама које стоје у свези с општпм наиретком школе и просвете, — ма да ћу и овде имати да наведем слична гледишта, која сам имао част да ставим нрошле године у свој извештај о стању школа у округу београдском („Просв. Гласник" од 1^82. год. стр. Обб.). ТТТто се тиче укуиног броја ученика у целом округу рудничком са Гор. Милановцем уједно — кад се тај број унореди са бројем мушке и жепске деце у самом Крагујевцу, добија се значајан резултат да у самом Крагујевцу (у 14 одељења т. ј. у 8 мушких и 6 женских школа) има више ђака, но у целом округу руд-

ничком (у 17 школа , од којих је само 1 женска у Гор. Мллановцу). Бројеви су ови:

МЕСТО

УПИСАТО

походило

ИСПИТАНО

У • а <е * д В« о н м М «5 < Ј- "3 ^ 2

МУШКИХ ЖЕНСКИХ

646 75

589 72

544 67

& §• О Рн

СВЕГА

721

661

МУШКИХ

509

457

438

03 м .© и сЗ &

ЖЕНСКИХ

00 00

242

230

СВЕГА

797

699

668

Из ових се бројева внди јасно колика је разлика у условима школским на селима једног врлетног округа и у вароши , која је далеко мања по броју становеика од округа. Из овога се види на какве ће тешкоће наићи остварење обавезне наставе, нарочито но селима. На против у Крагујевцу као да иде у школу већина за школу способне деце. Нов попис за школу способне деце — који је у селима извршен — показао је огромне резултате. У великим сеоским општинама показало се да има на стотине за школу способне деце. Није ми познато каквих и колико кандидата има на расположењу да се поставе у нове или подељене школе — но судећи само по зградама и по њиховој величини: проћи ће још доста времена докле могне свако дете поћи у школу. Не бих умео предложити начина како да се овоме недостатку помогне, осем да се нештедимице затвори одмах свака школа, која није уредна, и да се дотле у истом месту не отвара, докле се не подигне велака школа, која ће битии по правилима саграђена и толика, да одмах може бити уписато бар половину за школу способне деце. Да сва деца — му-