Prosvetni glasnik

560

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРННКА 0 0СНО1ШЦН ШКОЛАМА

свештенидима, који као да слабо хоће да говоре беседе и поучавају свет у верц и мало њих што чине мнмо познато „одслужнвање" у цркви. Сриски језик иредаје се све боље. Новије књиге, као и састави у „Просветноме Гласнику", аи предавања које номенух нанред — чнне те учитељи све боље поимају суштину ове науке. Читање бива све цриродније, нестаје онога несносног иевања при читању. Читанке данашње, особито оне за III и IV р. нису добре. Оне у I и II р. имају често неспретних погрешака, што малој деди отежава чнтање и разумевање. Свако поново илн поправљено издање читанака треба да има свога тачног п одговорног коректора, јер читанке до сад као да су биле књижиде без аутора и нико за њих није одговарао ако нис\ случајно добро печатане и корегиране. — Понајлошије стоји са писменим саставима. Иисање „прописа" још је махом једина прилика рад које деда узимљу иеро у руке. Словенски језик требало би укинути у II раз. и сместити га у III и IV Шта више требало би га и из III избрисати, па да буде само у IV р., но ради читања „апостола" — што сад све више опада може да буде н у III р. Ово механично читање у II раз. без смисла и разумевања нема заиста пикакве дељи, но да деди заузме само внше времена што би моглл корисније на друго што да употребе — Учење „10 зановеди" — што је део Н. хришћ. и словенског вежбања — у I раз. бескорисно је. У I раз. треба деда да знају само „оче наш" и више ништа. „Богородиде дјево" јесте само једна црквена песма , а не молитва, с тога је нецелисходно и то учпти. Пре доликује да се учи — као што смо ми некада и учили — „Царју небесни", што.је заиста једна права химна црквена по својој садржини. Тако но реду било би учење ових словенских текстова овако: у I р. „Оче наш", у II р. „Царју пебесни", у III раз. „Десет заповести" а у IV р. „Вјерују." Осем тога да се одреде и молитве ире и после учења. Историја Срба приповеда се, а не говори се на намет. Само се осећа оскудица у знању код самих учитеља. Ја сам већ у два три маха имао прилике да кажем, како за српски народ није ни мало часно, да он нема у својим школама своју прерађену Историју. Док се стручњаци споразуму шта је „доказано" или „испитано", — дотле би ученицииученице основних школа моглн ипак имати мало бољу историју но што је ова сад. 0 историји света — која се сад у IV. р. иредаје — може исто да се каже, само с том разликом, што учптељ има бар од куда да прочита шта му треба, ! јер имамо изврсних издања „Историја света", док Исто-

рије своје — немамо. Но и пастава из овог предмета — Ист. света — разилази се по миђанскин, персијским и мисирским гаткама. Треба утврдити нрограм да се зна шта ће се учити. Но ја бих радо оставио „старе народе" и „Стари век" , чије развалине тек сад вредни људи испод земље ваде и место тога узео нешто из историје Грка и Гимљана, а сие остало време унотребио на историЈу словенских алемена , о којима много свет говори, млого ко — шта жели. а врло — мало зна! ! Једном речју и у Историји Срба и у Историјн Света да се вратимо — себи и својој потреби, што сад није случај Зар је наша старо-славенска мвтологија лошија од индијске и персијске ? Зар нам она за разумевање наших обичаја мање треба него ли „Персијски ратови" или други „одељци из Историје Света" ? Зар крштење Словена није благодарнија и благороднија тема од каквих шпанских ратова ? Зар пропаст Срба под силом турском, нашествије Татара и „Бугара" на Гусе и Подунавске Словене, ширење Германа и иропаст Ческо-Моравске краљевине, досељење Маџара и уништење Паноније — нису бољи но „Француска револуција" када су париски адвокати и главосеци чистили калдрму за долазак Нанолеопа I. Ја мислим да ми имамо доста пречега посла са својом рођеном судбом и судбом своје словенске браће, но да читамо деци разне азијатске, мисирске, романске и германске гатке н дела ! Земљоиис потномогнут новијим картама Краљевине Србије у главном бива све боље предават. Осећао се грдан недостатак и у предавању историје и у предавању самог Земљописа, што у Србији није било никакве карте Балканског Иолуострова. ПроФ, Карић учинио је себи велику задужбину што је једну какву — такву израдио. Треба настати да је што пре све школе добију, а критика нек иде својин путем. Познавање ирироде, са науком о неговању здравља — непотпуно. Недостатак књиге за основну наставу — а то је са свим друга врста, но што су ог^ којима се може гимназнјска настава да служи — тај недостатак чини те је ова настава тако слаба. Кад буде програма, мислим биће и књига. Рачун — добар ! Но осећа се и сувише јак недостатак и на учитељима па и на деци: неаознавање радњи са десетним разломцима, а с тпм у свези непотнуно предавање метарских мера. На предавањима која се држе за слабије учитеље, требао би да има један предавач само за тај предиет. Млоги не разуиеју без усиеног предавања оне илоге књижице и рачунице које говоре о десетним разлоицима и новим иерана. Левање — нео^рађено. Оно се и не негује онолико колико би требало. Некако су многи учитељи и су-