Prosvetni glasnik

602

ИЗВЕШТАЈЦ ШКОЛ.СКИХ 11АДЗОРНИКА 0 ОСНОВИИМ ШКОДЛМА

нигде нисам нашао шкоде, у којој би настава пала до сувоиарног механизма и голог учења ручних књижица на памет. Не мање обраћао сам пажњу на учида и књиге, колико ми је време допуштадо, па сам нашао, да скоро све шкоде имају најпотребнија прописана учида и књиге, а оно што немају, на пр. метарска мерила, већином је наручено, те ће тако до краја друге школске године бити ретка шкода, која неће имати све што је за школу ирописано. Све ово укупно узевшн са још неким појавима, као што је на прилику то, да у многим школама родитељи добровољно дају децу у школу, да деца ређе изостају од предавања, да се учитељи због њихових радова у школској околини већином цене и уважавају — све ово укупно показује да наше основи" школе нису у застоју, и да се с године на годину од њих све већа корпст увиђа и све јача потреба за школовањем осећа. Казавши у кратко што сам мисдио да ми је дужност напоменути у похвалу поменутих школа и радника у њима, сматрам тако исто за своју дужност да поменем и неке недостатке њихове, и да том приликом излозким у пуној скромности и своје мишљење, како би се тп недостаци могди уклонити, те да би ове шкоде могле своме позиву иотиупије одговоритп. Између остадога напомпњем да ми је и других година а ове године нарочито пала јако у очи она неодређеност, која влада у ирограму тих школа, и разноликост, која отуда потиче у појединим прелметима, и код појединих наставника, како у обиму наставног материјала, тако и у начину самог предавања. Док се, на прилику, у једној шкоди десет заповости осветљује згодним чланцима из читанке и причама из живота, дотде се у другој школи заповести преводе готово од речи до речи са неким вајним тумачењем по ручној књизи, које би тешко и одраслији схватили. Док се у једној школи библиске приповетке и наука Христова прича лепим народним језиком, дотле се у другој школи непрестано задају питања, налик на она у ручним књигама, тако да нитп деца умеју испричати целу ствар сама, нити им остаје цедина у памети. Тако је и са иознавањем домовине и света. Док се у неколико школа, али само неколпко, изучавањем најближе окодипе спрема земљиште за геограФију и цртежом на табди ствара у деце појам о мапи, дотле се у већини школа деца губе у ситницама, причајући како се иде из села у село, како се косе диваде, жању жита и т. д. те не добијају нити спреме за геограФију нити појма о мапи. Тако је исто и још горе са природним наукама. Сва ова пак разноликост са веодређености програма доводи у ведику забуну и не-

придике како учитеља и школу, тако н самог надзорника, те докде учитељ мисли да је све по програму извршпо, надзорник, узимљући у оцену саму вредност рада, налази да рад нпје најбољи, и ствар се оваког неједнаког схватања обично свршује тим, што надзорник, немајући јаког законског ослонца, мора да нризна ваљаност и такој школи, ко.ја би дошла у ред обичних школа, да није неодређености у програму. Све ово наводи ме на мишљење, да би била потреба и време да се за основне школе израде детаљнији програми, како би и учитељи били на чисто с тим, шта им ваља радити п надзор над школамајачи и потпунији. Са програмима држим да стоји у свези и то, да се за поједине предмете основннх школа израдеручне књиге за учитеље. За неке предмете учитељи имају ручних књпга, и ту може се рећи, настава стоји добро. на пр. у читању, писању и рачуну. У другим нредметима, на пр. у земљопису и природнпм наукама таких књига готово и иема, и они су у том обзиру остављени сами себи, отуда и настава ти.ч предмета стоји свакојако. Ја сам прошде године у свом извештају напомињао, како се геограФСко знање у основним школама своди на читање записаних имена на карти; а напомињао сам и то, како се у јестаственици говори о стварма без икаквог обзира на сродство и везу, која међу њима постоји. 'Го исто о тим наукама могу и сад казати, и ти ће недостаци све једнако дотле остати, док се настава тпх предмета програмом и ручним књигама на чпстину не изведе, бар у оним шкодама, где програм и ручне књиге могу у том послу бити од какве год помоћи. Од ручних књига налазим за нужно нарочито да напоменем јестаственицу. Познато је да у осноиним школама има од скора једна мада јестаственица, којом се и деца и учитељи служе. Та је књпга направила толику збрку појмова у нагаим шкодама, да је боље било да је нема, него што је има. Ако наши стручњаци са својих пречих послова немају времена да раде на књигама оваке врсте, онда је много боље узетн п нреводе, него се служити књигама, као што је спомеиута, којом се само муте појмови и деца узалудно муче. Не би ли на пр. за наше основне школе могла поднети у ваљаном срнском преводу јестаственица Краса и Љндоа Ј ) — дело, као ручна кЊига за учитеље у немачким школама одвећ добро иримљено и препоручено? Не мања добит, држим, бида би за наше основне шкоде, кад би се на пр. за Екартову с шку о унутрашњим деловима човековим 2 ) изЈ ) Бг. М. Кгазз ип(1 Бг. Н. 1|апс1о15. Бег Мепвсћ ипс! сЈаз Ћегге1сћ екс. 2 ) Ескагси. 2ег1е^ћаге АШМип&еп с1ег теггеп ТћсПе с1сз Меп8сћеп е{;с.