Prosvetni glasnik

ЕЛ •& КТРИЦИТЕТ Ц

ЊЕГОВА ПРИМЕИА

617

Ова спроводљивост земљина у неким је случајима од врло ведике користи и мићемо се на н>у нозвати кад на то будемо дошли. А сад да видимо како се још може спроводити електрицитет сједног места на друго. 2. Надземно спровођење Да се електрична струја с једног места пренесе на друго. употребљене су метмлне жице п то од добрих снроводника од којих на прво место долази бакар и гвожђе. Бакар много боље спроводи струју од гвожђа, али се врло често гвожђем замењује с тога , што је гвожђе јевтииије ма да има других неудесности код гвоздених спроводника. Такви спроводници, уздигнути над површином земљином изложени су упливу атмосФерског ваздуха, упливу в .аге и свега другог, чега може бити у ваздуху. С тога норед снроводљивости мора се пазити и на то, да ли ће унотребљени метал моћп противстати свима тим упливима. Јер ако се метални спровдник једини са нојединим састојцима и примесама ваздуха, онда се мења његова спроводљииост и то увек на штету саме струје. За бакар се може рећи да кад је чист, може доста дуго издржати а да се његова спроводљивост не измени, с тога је свуда онде употребљен, где се не жали мадо већи издатак. Гвоздене жице већ се не могу упоредити са бакарним у том погледу, ма да су од бакарних јевтиније. Гвожђе, изложено слободном упливу ваздуха и водене паре, зарђа врло брзо, а кад гвоздена жица захрђа онда не спроводи добро струју, а осим тога таква се жица после неког времена лако кида. Да би се због јевтиноће могло гвожђе опет употребити, ваљало се постарати да се обезбеди од уплива ваздуха и његових примеса и то најбоље ако се гвоздена жица превуче танким слојем цинка који на ваздуху не рђа. Овако цинковане гвоздене жице употребљене су у многим државама за телеграфске спроводнике. Но и тако цинковане жице нису сасвим без својих мана. Сименс вели да се цинковане гвоздене жице могу само онда корисно употребити, кад се цинкена навлака на оном месту где се додирује са гвожђем стоиила те да не нуца кад се таква жица пресавије. Међутим кад су жице рђаво цинковане, омда на више места цинкена иавлака прсне ц на таквим пукотинама гвожђе опет захрђа и ломи се. Пошто се са већим пресеком жице повећава и њена сироводљивост, а и да би гвоздене жице дуже трајале, обично су оне дебље но бакарне жице, али се тако дебеле жице морају јаче између мотака затегнути,да се не би додиривале са другим жицама и онда ваља наравно и мотке употребити дебље и јаче.

Калан је предложио да се гвоздене жице превуку легуром од олова и калаја и то да у легури буде више олова. Превлачећи гвоздене жице са таком легуром нашао је, да су оне мање изложене оксидацијц и упливу времена но жице превучеве само цинком. Та је легура још боља и трајнија кад се дода мало антимона. Беклин из Њу-Јорка предлаже да се глоздене жпце бакаришу, пошто се пре тога нревуку ма каким посредннм металом, на прп.мер цинком, јер се бакар за гвожђе не хвата. Бакарна навлака може се узети но вољи дебља или тања, илисејош у место бакра може употребитн месинг или каква дру^а легура. Ромерхаужн .је нашао да се рђање гвоздених жица може спречити и оида кад се жице иремажу Фирнаисом али то нремазнвање ваља с времена на време понављати. Тако се око жице направн нрилично дебела кора, која је чува од сваког спољашњег уилива. За доцније премазивање моаге се употребити и катран. Дебљина употребљених жица ?гоже да буде разна; у Немачкој унотребљене су жице од 6, 5, 4, 4 и 2-7 мм. у пречнику. Првесе жице превлаче ланеним зејтином а оне танке жпце превлаче се цинком. Кад се гвоздена жица не превуче цинком, она се годишње за У б0 део линнје или 0.0435 мм. истањи у сљед рђања. Спроводне жице, ко.је се употребљују у разннм анаратима и често се руком дирају, морају се изолисати а то бива кад се превуку слојем гутаперке, или се омотају памучним увоштеннм концем или зеленом свилом. Кад сироводна жица иде изједног места у друго она се издигпе над земљом на мотке (за то се то провођење и зове „надземно"). Док жица пролази кроз варош, подиже се на дуваре или кровове кућа а ван вароши на нарочите мотке. Те мотке могу бити од дрвета или од гвожђа. Високе су, како где: 6 - 75, 8-25, 9 итд. метара а далеко су једна од друге 40 до 75 метара шта зависи од природе земљишта куда се жица проводн. Мотке што носе спроводне жице, изложене су свакојаким температурским ц непогодннм упдивима, с тога кроз дуже или краће време иструну и замењују се повима. Но да би се што дуже одржале, оне се коизервишу, т. ј. напоје се таким материјама које спречавају трулење. Те су материје: раствор плавог камена и цинкхлорид. Мотке, напојене раствором плавог камена, трају до 15 година. Али не квари мотке само време него и ноједипе жнвотиње а нарочито неке врсте тица. На изложби је директор телеграФа у Норвешкој, Нилзен, изложио некодико таких тица и иоказао на којн начни оне кваре мотке што на себи носе снроводне жице. 78