Prosvetni glasnik

630

С УЧИТЕЉСКИХ ИРЕДАВЛЉЛ У НЕГОТИНУ

би биде приступачне већини читалаца — необично су јевтине. Иоједине свеске у г новезу продају се само по 3 динара и 50 нара. Јевтиније већ не може бити. На послетку вреди сноменути, да су се Фјтнцузи почели све вишс интересовати за јевропски и азијски Исток. Издавач Шефер штампао је лане ,Дневник Антоана Галана" по рукопису , који је до сад био слабо познат. Још давпо изишао је био овај дневник у некаком журналу, али веома немарно. Издање ШеФерово може се, по готову, сматрати као прво. Ор јенталист Антоан Галан, позпат је већ по његовом преводу „Хиљаду и једне ноћи." Он је пробавио у Цариграду две године с Ноантелом, послаником .1удвика XIV. Док се тамо бавио , бележио је у свој дневник (од 1. јануара 1672. до 30. септембра 1о73. године) из дана у дан тачно све догађаје источне, дппломатске интриге, верозаконске послове, мусломанске обичаје , археолошке находе итд. Галан је био

добар археолог и нумизматик. Дневник му је врло занимљив и богат садржином. Колекција источњачких књига, коју издаје познати историк Дири, обогатила се у пизније време „Историјом отоманске царевине од њенога иостанка иа до данас", од Де-ла-ЛСонкијера , пређашњега проФесора историје у цариградскоЈ војној академији. Такво дело није до сад изишло у Француској дитератури. Написаи 1 је јасно, с дубоким нознавањем, а има уза се и добре карте. Још вреди споменути и дело Шарла Фогла : „Источна Јевропа после берлинскога уговора." Шарл Фогл био је у своје време председник сената у Гумунији ; иознаје врло добро Ист -к, јер га је проучавао, тако рећи, на месту. Он је у своме делу обухватио: Русију, Србију Црну Гору, Румунију, Вугарску, Грчку и Турску. Г-

С УЧИТЕЉСКИХ ПРЕДАВАЊА У НЕГОТИНУ III

И 3 ЈЕСТА 1. 0 КРЕЧЊАКУ ПРЕДАВАО ДвРАЈЛ јЗтАМАТОВИТх УЧИТЕЉ 7. Сеитембра 1882. год. У IV РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У НЕГОТИНУ 1. Име. Шта је ово ? (Камен). Како се зове овај камен ? (Кречњак). Вашто се зове кречњак ? 2. Боја. Какав је шећер по боји ? Какав је угљен ио боји ? Какав је кречњак по боји ? (Кречњак је по боји пепељав, а има га и разне боје). 3. Укус. Шта осећаш у устима кад мећеш парче шећера ? Жети сад парче кречњака у уста. Шта си осетио ? (Ништа). Шта је било са шећером кад си га метуо у уста, па си осетио слатко ? (Шећер се у уетима растворио). Шта је било кад си метуо парче кречњака ? (Кречњак се није расгворио у устима, па зато нисам осетио иикакав укус). Ко зна, како се каже за оне ствари које се растварају у води ? (Те ствари зову се растворљиве). А како за

СТВЕНИЦЕ

оне које се не растварају ? (Нерастворљиве). Запамтите! Камење које се раствара у устима или у води, има укус; а камење које се не раствара у устима или у води без укуса је. 4. Тежина. Шта ће бити са парчетом олова кад га бацимо у воду ? (Нотонуће). Шта ће бити кад бацимо парче угљена у воду ? (Угљен неће потонути). Вашто олово тоие, а угљен не тоне ? (Зато што је олово теже од воде, а угљен лакши). За овим ћу бацити једно парче кречњака. Је ли кречњак потонуо? (Јесте). Зашто је кречњак потонуо? (За то што је кречњак тежи од воде). Или: Отуцаћу кречњака, па у једну чашу метути туцаног кречњака, а у другу, чашу исте величине, воде, па ћу дати деци да на длановима опробају тежину кречњака спрам воде. 5. ТврдоКа, Шта је ово ? (Гвожђе). А ово? (Кречњак). Шта радим ја сад ? (Парате гвожђем кречњак). Шта је ово гато доле пада? (То је пратпак), Ко зна које је од овога двога тврђе. (Тврђе је гвожђе). По чему знамо дајегвожђе тврђе ? (По