Prosvetni glasnik

712

ЕЛЕКТРИЦПТЕТ И ЉЕГОВА ПРПМЕНА

неког суда. Што је дев шира тнме ће за псто време редпмо за једну секунду пстећп већа количина воде но онда кад је узана. Тој количини отицања воде одговара количина или јачпна струје у строгом смислу те речи која се још зове и интензитет. Најзад, као год што вода пролазећи кроз деи и тарући се о дуварове цеви губи од своје снаге исто тако и електрична струја пролазећп кроз спроводну жицу наилази на отпор савлађујући га губи од своје јачипе. Отпор тај зависи од саме природе и дебљгше снроводпе жице и што материјал од кога је жица направљена боље спроводи струју , тим је и отпор на који струја наилази мањи и обратно, рђаве електроноше већма се опиру пролазу електричпе струје. Дакле кад је говор о мерењу електричнс струје, онда ваља водити рачуна 1. 0 нааону струје или о њеној електромоторској снази. 2. 0 количини или интензитету струје и 3. 0 отаору који струја има да савлада пролазећи кроз свој спроводник. Напон, интензитет и отпор струје стоје увек у сталном п одређеном односу међу собом и немачки Физичар Ом испитујући тај однос представио га је 1^>27. године овом математпчком Формулом

где И значи интензитет струје, II напон а 0 отпор. Кад се та Формула искаже речима она значи: Интензитет електричне струје уираво је сразмеран наиону а изврнуто сразмеран отаору. Другим речпма : Интензитет струје већи је што је и наион њен већи и обратно, интензитет је мањп кад је и напон мањи. На против , што је отпор на који струја наилази у свом иуту мањи, тим је интензитет струје већи и обратно у колико отпор расте, у толико јачина струје оиада. Тај закон изрекао је прии пут Ом и зато се зове Омов закон. Струја која полази из једног пли више елемената или из ма које електродинамичне машине пролази кроз спроводну жицу са неким извеснпм напоном, извесним интензитетом и савлађује у псти мах извесан отпор. Да би имали појма о правој снази те електричне струје ваља да нзмеримо напон интензитет и отпор. Као год што тежпна има своју нарочиту меру (грам), дужина опет своју (метар), време своју (секунду) итд. исто тако и та три сиоменуга елемепта елекгричпе струје нмају своје јединице ломоћу којих се мере. Јединица за мерење отпора јесте ом Јединица за мерење напона јесте волт Јединица за мерење интензитета јесте вебер.

Како се те једпнице добијају и шта оне представљају видећемо мало час, а сад да наноменемо да од тпх јединица има и умножепих, а тако и смањених величииа као год што од мнтра има километар и милиметар, а од грама килограм и милиграм. Умножене велнчине за електричне једипице јесу хиљаду и милион пута веће, а смањене су такође иљаду и милпјон нута мање. Хиљаднти део јединице означава се са речи мили, а милионити са микро или микр. Хиљаду пута увећана јединица означена је са кило амилијон пута увећапа са, мега или мег. Према томе разуме се да мера микроволт, означава милионити део једног во,1 та ; миливебер, хиљадити део вебера, м гом значи милијон омових јединица а киловолт хиљаду волтиних јединица итд. Јединица отиора. — Отпор на који струја иаилази у своме путу кроз спроводну жицу и који она мора да савлађује на рачуп свога ннтензитета мерп се омом. Струја пак савлађује отнор равап једном ому онда кад нролази кроз ;кицу , од чистог бакра, дугачку 50 метара а дебелу 1 милиметар у пречнаку. Обичан бакар који долази у трговину даје струји већи отпор п он је већ на 30 или 40 метара дужине раван једном ому. Гвоздена жица даје под иначе једнаким околностима шест нута већи отпор, т. ј. гвоздена жица од 1 мм. у пречнику и 50 метара дужине даје б ома отпора. У Немачкој употребљена је јединица „ Сименс " а то је отиор који даје сгруји ст\б живе дугачак 1 метар а у нресеку 1 квадратпи милиметар. Јединнца Снменсова мало се разликује од ома и има 0.9536 ома. Као год што се основна дужипа метра чува у Паризу, исто се тако основна дужина и дебљпна оне бакарне жице што даје отпор од једног ома чува у Лондону, јер су Енглези први пут тачно одредили све јединице за мерење електричне струје. У Француској нмају обичај да мере отпор у кнлометрима телеграФСке жице која има у пречнику четири милиметра. Отпор који даје једаи километар такве жице раван је од прилике 10 ома. Још кад смо говорили оелектричпим елементима напоменули смо , да сгруја наилази кроз спроводну жицу. II оцењујући вредност каквог елемента , ваља пзмеђу осталога узети на ум и унутрашњи отнор, јер у колико је оп мањи , у толико је поред иначе једнаких околности елеменат бољи. Јединииа наиона. — Јединица са којом се мери нанон струје зове се волт н одговара нрло нриближпо оној електромоторској сназикоју даје један елеменат Данијелов. (Правинапон тог елемеита = 1-079 волта). Елеменат Бунзепов има Г7 до Г9 волта , те према томе даје већу електромоторску снагу од Данијело-