Prosvetni glasnik

742

И8ВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОДАМА

Колико вреди детаљност распореда за Српскијезик, толико више за Цсторију општу и Јестаственицу. Из Јестаственице нпр. треба да се каже које ће се животиње описивати и како, које биљке, који минерали и које стене. По себи се разуме, да се не може све прећи у једном разреду , али што се означи, то треба и урадити. Противан сам оним назорима да треба учитељу оставити одрешене руке у избору материјала. Поред осталих разлога и због тога, што нису сви учитељи у Србији једнаке спреме. Са књижницама не постуна се свуда једвако у местима, где има више учитеља. Тамо свакп наставник има засебну књижницу, па док један има неколико десетина књига, други само „Просветни Гласник" или и још неколико комада других књига. Такав је случас у Ј.озници и Крупњу. Требало би и у тим местима скупити све књиге у једну књижницу, па в>оме А а РУ к УЈ е управитељ школски, као што је и на другим местима. Миоге књижнице немају најнужније ручне књиге за учитеља. Кад сам разбирао, шта им треба да се набави, често пута нису ни знали да има неких књига. Са тога би требало , или, да се нанише сплсак свију иотребних књига, које треба да пма свака школа, или да се усвоји начело : на полеђиеи „Просветних Гласника" штампати име сваке нове књиге — као што рече јсдан од овогодишњпх надзориика основпе школе. На тај начин покренуло би се набављање и читање књига. Пре него што пређем на саму наставу, нека ми је дозвољено, по жељи неколиких општина, напоменути, да неки учитељи, кад наступи школски одмор, оду и.з места, па често, ако добију премештај и не враћају се више на старо место да предаду књижпицу и остали намештај школски. Таким поступком упропашћују се многе књиге и ствари школске, а не зна се, ко је узрок томе. И ово би требало у будуће регулисати. 0 самој настави могу поуздано казатп, да је унапред пошла. Напред поменух да томе лежи узрок понајвише у закону о пл.атама учитељским. То ми потврђаваху и сами наставиици. Ево како ми говораху неки од њих: „И нређе смо радили, па док ми чекамо неколико година за унапређењем, дотле други, који добијају слрбије оцене, награђив&ху се. Садпак зна се тачно, који ће кад бити награђен, па се више и грудзмо." Но не само да се имамо радовати и напретку у аастави, већ и томе што је народ почео друкчије мислити о школама. Напуштено је оно мњење да је школа њихов кулук. Свуда се радосно поздравља закон о вишим основним школама, и многе се школске општине надтичу. која ће је пре у својој средини имати.

Од сввју наставвих предмета најслабије се предаје Славенско читање. У мало школа нашао сам потпуно праБилно читање. Нисам мишљења — као што неки говоре — да се са свим избаци из основне школе. Треба га само почињати од трећег а не од другог разреда. За тим: Наука Хришћанска, Јестаственица, Познавање домовине и света, Рачун, Сриски језик, Земљопис, Историја и поука о чувању здравља. Еаука ХришКанска предаје се, истина с малим изузетком, добро као наука, али се на њену васпитв страну мало пазило. У опште рекао би, да учитељи слабо пазе на васпитање. Ни код једне школе не видех учитеља, да је код деце прн ручку, нити се ту пази на какав ред. Деца једу кад које хоће ; а и ако једу на подне, то свако за себе; ила по двоје, по троје у групе поседа на земљу, па које под капом, које без капе, неко лежи а неко седи! Никад се не практикује читање молитве пре и после јела. Од свега, што се предаје, најслабији је катихизис право механичкн. Требало би избацити из школе катихетични написане књиге. Јестастееница много губн у томе, што нема подесне књиге ни за учитеља ни за децу. Учитељи сами бирају шта хоће и колико хоће. Нарочито минералогија је сиромашна по материјалу, који учитељи узимају. У мало школа нашао сам неколико минерала у школи и изучавање биљака, њихових делова н Функција на самим биљкама. Познавање света и домовине почело се, хвала Богу, боље предавати. У млого школа нашао сам цртање карата од села, општине и среза. Само неки наставници мисле да се тај иредмет даје добро изучити но причању у школи. Рачун се предаје доста добро. Још би требало већу пазкњу обратити на писмено рачуеање. По неки учитељи навикнути су, да децн помажу, па често баш и кажу сами, којим ће видом рачуна израдити који задатак. На овакав начин навикнута деца кажу често да треба н. пр. делити 24 са 6 само за то, што је 24 већи број и ако је задато да се изнађе колико стаје једае килограм воска, кад 6 кгр. стају 24 динара. У Сриском језику добар је напредак. Но овај наиредак могао се постићи с више муке и по ђака и по учитеља рђавим методом, а с мало труда и поједног и другог бољим начином. На крају године тешко је одредитн метод, изузимајући баш оне шкоде, где ни на крају године не знају деаа да разликују глас од писмена, ствар од именице. Слушао сам од учитеља, да има њихових колега, који почињу то разликовање тек пред ревизију. Иду у предавању натрашке :' што треба прво, то је последње и обрнуто. За то сам ми-