Prosvetni glasnik

с учитељских иредавања у неготииу

757

Али осем тога робови су употребљавани као гладијатори или борци, који су се борили један с другим на смрт и живот и тиме веселили Римљане. Навикнути на крваве ратове Римљани су волели да гледају таква крвава позоришта. На отвореном пољу био је озидан у круг један грдан велики театор. Овуда около била су намештена седишта за народ. У средини је било једно место посуто песком и звало се арена. На томе месту борили су се робови са различним оружјем. Еад један роб обори свога другара на земљу, онда он погледа горе у народ и гледаоди му даду знак, да га пусти или да га убије. Но неки племић или богаташ ди би се омилео народу куповао је много робова и изводио их на арену да се боре. Осем тога робови су се борили и са дивљим живптињама, као с*а лаиом, биком и т. д. 2. Вуна робоиа У Капуи била је једна нарочита школа у којој су се робови учили борењу. У тој школи био је један роб из Тракије, који се звао Опартако. Тукући се једном са Римљанима допадне ропства и буде продат међу борце. Он подговори преко 70 бораца да устану на оружје, јер им је боље да свој живот изгубе за слободу, него за уживање Римљанима у њиховом театру. Оа њима савлада он чуваре, наоружа своју чету са оружјем које су од путника поотимали и побегоше на брдо Везув. Овде се око њих сакупише сви робови, који су одбегли од својих господара, а њима се придружигпе и околни станов-

ници, који су били жељни пљачке и отимања, и тако се направи читава војска. Нобуњеници се упутише Риму, опустише села и опљачкаше вароши. Један рииски претор (заповедник војске) искупи на брзо нешто војске и изађе пред иобуњенике да их задржи, али га они победише. Другу војску, која им је на сусрет изашла, водио је један консул. но и она буде нотучена. Што су робови више напредо: вали, то су све више добијали својих другова. У почетку су овај рат сматрали као маленкост, али се он продужио две године и зашао у трећу. Нико није хтео да пристане да буде војсковођа против робова, док то не предузе Лициније Ерас. Један његов старешина из војске, удари на робове, нротив његове заповести, али буде потучен. Тада Крас заповеди, да се од 500 људи, који су најнре отпочели бегати, убије десети део. То му је помогло. Крас поведе сада сам војску противу побуњеника и одржа победу. Опартако је морао бегати. Крас га је гонио, и хитао је што више може, само да га са свим победи, јер се бојао да му не отме славу нови војсковођа Помпеј, кога је сенат био изабрао. Он опколи Опартакову војску. Робови су се борили као бесни и борба је била страшна и крвава. Тада Опартако буде рањен, паде на колена и борио се очајнички, докле га римски војници не убише. У томе је већ сгигао и Помпеј и он ухвати око 5000 робова, који су из битке побегли, и тако подели славу са> Красом. ( паставпћк се ).

С УЧИТЕЉСКИХ ПРЕДАВАЊА У НЕГОТИНУ

III

ИЗ ЈЕСТАСТВЕНИЦЕ

3. 0 ПРЕЖИВАРИМА ПРЕДАВАО ј ^ИМА /Л. ј ЈоВАНОВИЋ УЧИТЕЉ 30. Августа 1882. год. у iv разреду 0сн0вне школе у неготину Ви сте, децо, виђали ову животињу. Већина од вас има је и код своје куће. То је крава. 0 њој ћу вам сад да говорим. (Слику деци показати).

Ово је женка, и, као што сам казао, зове се крава. Мужак се зове во. Младунче зове се: теле, телешце и теленце. Мало старије од телета зове се : јуне (општа реч за мушко и женско); мушко јунац, а женско, јуница. Све се зову општим именом , Говеда." По величини, крава је мања од коња, а шира. Покривена .је длаком кратком. која може бити разне боје. Код неке је краве длака беле боје. код некеје црне, жуте, шарене итд.