Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛ.ККЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

756

они еамо желе добра, а да Каји хоће да постане еамовластан господар (тиран). Кад се Каји повратио у Рим, година његовог трибунства беше готово прошла, а тада не беше он више света и неповредљива личност. Он се надао да га опет изаберу за народног трибуна, али је већ видео да су по неки од њега отпали, и слутио је већ шта га чека. У страшном болу викну он : „Куда ћу се сад окренути ? Да ли на Капитол, где се још пуши крв мога брата ? Или кући , да видим моју сироту матер ? Ја сам ваш пријатељ, а ви будите моја једина одбрана." Дошао је дан избора. Патриције наоружаше себе, своје робове и своје привржепике. Жноги од пријатеља Кајијевих учинише то исто. Они су стражарили целу ноћ пред његовом кућом. Сутра дан кад је обукао свој огртач , мету под њега и мач. На вратима куће паде му пред ноге жена са дететом, преклињући га да остане код куће. Ко воле свој народ ништа га не може задржати да му учини добро; с тога и Каји оте се из наручја женина и оде на скуп. Чим је сенат сазнао да је скуп отпочео, предаде он консулу еву влает саречима: „ Консул мора на то иазити, да држава не иретрии никакве штете." Тада консул одјури са наоружаним људима на авентински брежуљак, где се народ био искупио. Он одмах нападе на скуп и отпоче се крвава борба. Кајијеви приврженици беху брзо потиснути, и већина их побеже и оставише га. У своме очајању он зажеле да овај неблагодарни народ буде вечито у ропству и потеже мач да себе прободе. Два његова пријатеља, који су последњи код њега остали, иетргоше му оружје из руке и повукоше га да бега. Они што су их гонили беху већ са свим близу. •Један од Грахових пријатеља ( Помионије ) стаде на капију и задржа их борећи се с њима. Али њега убише гониоци и опет појурише за Кајем. На мосту реке Тибра заустави се други пријатељ (Лициније) и борио се са непријатељима док је год могао. Кад ее више није могао борити, удари се мачем у груди и скочи у Тибар. Каји се био ранио у ногу. Из евију кућа на путу викали су му људи: „брзо! брзо!" Али нико му не доведе коња, нико му не поможе.

Тада паде од силног умора. Код њега је био само један роб, кога је молио да га убије, јер сам не имађаше оружја. Роб изврши то са великим болом, а за тим уби и себе, и гониоци нађоше еамо мртва тела. Тако умре Каји Грах, најчеститији и најбољи од свију римских трибуна. Више од 300 ) грађана погинуло је с њиме. Сва имања изгинулих узела је држава а они су проглашени за ненријатеље отаџбине, и њине породице нису их смеле ни жалити. Пошто је прошло више година, народ подиже споменике обојини браће Граха, Кају и Тиверију, а она меета на којима су изгинули сматрао је као света. Тако исто и њиховој матери Корнелији подигнут је споменик на коме је напиеано : Корнелија, мати Граха. Народ је брзо видео како је много изгубио у браћи Грасима.

Но и после смрти браће Граха није престала борба међу патрицијама и нлебејима. Ва римски народ настајали су све несрећнији дани. Народ се морао борити у Риму са патрицијама, а с поља су нападали други народи, те се тако непрестано проливала крв. У Италији је било тако много робова, да су најпосле и они отпочели рат са римским богаташима. III СПАРТАКО, ЂЕНЕРАЛ РОБОВА 1. I' о б о в и У етаро време било је врло много робова у Риму, Италији и у целом своту. Ратни заробљеници нарочито они од дивљих (варварских) народа: Африканаца, Гала, Германа, Тракијана постали су робови и продати су, а и сва деца робова и робиња остајали су са родитељима у ропству. Робови су вршили својим господарима све могуће послове. Радили су поља а вршили су и све друге домаће послове. По неки од тих робова, нарочито Грци, били су и учени људи, а такве робове употребљавали су господари да им уче децу, или да им читају књиге. Често се догађало да господар ослободи роба, ако га је неко време у свему верно служио. Само по један римски богаташ имао је често по неколико стотина робова, који су му његово големо имање обраћивали.