Prosvetni glasnik

с учитељских цредавања у неготину

је претила опасност од глади. Па ипак Цезар не клонј г духом. Његови војниди беху очврсли и навикнути на ратовање, а имао и нешто немачке војеке, која му је помагала и која није била навикла ни на какву раскога. Напротив у Помнејевој војсци бидо је доста племића, који су навикли на мек госнодски јкивот . Иомпеј нареди да се по други пут нападне на Цезара. Витка је била код Фарсале (48. год. пре Христа) и у том боју Цезар је, нарочито номоћу Немаца, са свим победио Помпејеву војску. Он је био заповедио својим војницима , да гађају нлемиће право у лице, и да их тиме застраше. У највећем страху бегали су сви на врат на нос, тако да Помпеј није никако могао уредити правилно оступање. Цео логор паде у руке победиоцу. Шатори су били сви искићени као за какву светковину. Ова писма и све наредбе Помпејеве падоше Цезару у руке. Па ипак великодушни победилац стидео се да прочита имена својих ненријатеља, која су била у тим нисмима и зановеди да се она еагоре. Најодличније заробљенике- нусти он у слободу.

799

Са неколико највернијих пријатеља иобеже Помпеј на обалу морску и докопа једну лађу. У страху није ни знао куда ће. На послетку намисли да бега у Египат, јер му је египатски краљ био пријатељ с тога, што је Помнеј номагао његовом оцу да добије престо. Ераљу је било тек 13 година. Чим је дознао за долазак свога госта, он се јако препаде, јер се бојао Цезара, и сазва мшшстре да виде шта ће радити. Они га наговорише да убије Помнеја, јер је то за њега најсигурније било. Еад је египатски чамац дошао до лађе, опрости се Помпеј са својојм женом (Корнелијом) и децом и са својим нријатељима. Он је одмах видео своју несрећу, чим је сагледао мрачна лица Егиићана. Еако се чамац приближдо обали, одмах га нападоше са свију страна и убише. Главу му осекоше , а тело осгавише на улини. Један верни слуга саранио му је тело. Тако је свршио свој живот срећни Помпеј, кога су звали „Велики." (НАСТАВИЋЕ СЕ)

С УНИТЕЉСКИХ ПРЕДАВАЊА У НЕГОТИНУ III И 3 ЈЕСТАСТВЕИИЦЕ

4. 0 КРОМНИГЈ ПРЕДАВАО у4,имитрије ј ЈоСИМОВИ-К УЧИТЕЛа 31. Августа 1882. год. у iii разгеду основне школе у неготину Подела: I Корен. II Стабљика с гранама и лишћем. III Цвет са својнм деловима. а, Чашица б, Круеица в, Прашници г, Тучкови. IV Особитости. "V Користи. VI Непрпјатељи VII Историја кромпира.

I Корен Која је ова биљка ? ПЈта мора имати свака биљка ? Какав је корен ? (Гранат, има жиле). На шта је корен у кромпира ? Одакле он прима храну ? Зашта још служи корен? (Да утврди биљку за земљу). Шта расте из корена? Би ли могло да расте стабло кад не би цмало корена ? Одакле стабло прима храну? Каква је храна што жилице спшу? Шта пзрашћује па крају подземпих гранчица? Чпме је испуњен кромпир? Испуњен је сочним месом (које је састављено из више материја, а између којих има највише штирка). Какав је кад се скува? Чиме је покривен кромпир? Шта има у наоколо кромпира и како се то зове? Одакле посејан кромиир тера своју стабљику?