Prosvetni glasnik

798

страх. Сад се удеси један договор међу немачким и римским војсковођом; ади то све беше узалуд. Кад је Цезар сазнао, да су Немце њихове свете жене опоменуде, да се не туку пре новог месеца, онда он нападе на њих. Они су се бранили храбро, али се нису могли одбранити од вештих Цезаревих легиона. Они побегоше преко Рајне. Цезар се упути за њвма у њихове густе и мрачне шуме; али тамо му се већ није допадало и он се врати натраг у Галију. По том Цезар нређе у Брита-нију. Но у Вританији се Цезар није могао одржати као у Германији. 5. Цезар се истина бавио у Галији са свим само ратовањем и освајањем туђих земаља; али он није нвкако заборављао да сазнаје и оно што се ра/ч у Риму. Он је у Риму имао пријатеља , који су му јављали о свему шга се тамо ради, а он је њима шлљао из области новаца и наређивао тита треба да раде. Ме1)у тим он је чекао са наоружаном силом готов да у свако доба иође у Рим. Помнеј је оставио да у Шпанији управља један његов заменик, а оп је остао у Риму, па је тамо жарио и палио како је он хтео. Богати Ерас оде из Оирије и нападе на Парћане, где и погибе тукући се. У томе боју изгинуло је 30000 Римљана, а среброљубивом Красу налише растопљеног сребра и злата у гугау, да би га се бар мртав засишо. Помпеј је већ опажао, како великог супарника у Цезару има. Али он је мислио да ће му то од корисги бити, ако само он буде у Рилу. За то изради он, кад је истекао рок, да му се продужи намесништво у Шпаглји. Чим је ово сазнао Цезар захтевао је и он преко својих пријатеља у Риму, да се продужи и његово намесништво у Галији. Помпеј је још више сад увидео, да је Цезар опасан за њега, па пошто придоби сенат на своју страну, он реши у сенату, да се Цезар прогласи за непријатеља отаџбине, ако одмах не ноложи оружје и не врати се у Рим. Ово решење сената још више раздражи Цезара , те се он спреми да са оружаном војском иде у Рим. Кад су Помпеја питали, како мисли заустанити Цезара, он одговори: „Ја треба само да станем на земљу и легиони ће из земље

нићи." Ме1)у тим он је држао да Цезар не сме са својом малом војском у Рим доћи. Али Цезар се усудио; и кад је дошао до речице Рубикона, која одваја његову област од Италије, он се мало промисли, а з=1 тим се брзо ренш и рече: „коцка је бачена." Са једним легионом, који је са собом водчо, одјури он брзо Риму. Сенат је предао главно заповедншптво Помпеју; готово сви су сенатори били на Помпејевој страни. који је у Шпанији имао велику војску и који је сматрао да га нико победити не може. Цезар се веома брзо приближавао главној вароши, а Помпеј побеже из Рима са својим пријатељима и са 200 сенатора. Они су тако брзо побегли да су сву државну благајну оставили у Риму. Цезар је за 60 дана освојио целу Италију. Готово сви заробљени и поучатани војници пређоше на његову страну, јер се он према сваком пријатељски и лепо понашао. Помпеј је побегао у Капу-у и тамо је искупио своју војску. Кад га је Цезар и тамо почео гонити, он се навезе на море и побеже у Грчку. Цезар се поврати натраг, јер је најпре хтео да отме Помпејеву област Шпанију. „Најпре ћу да побе/>ам војску без војсковође, а за тим војсковођу без војске", рекао је Цезар. Седам легиона Помпејевих храбро су се борили у Шпанији, али не имађаху вегатог војсковође. Они беху потучени и већчном се придружише Цезаревј војсци. Кад је се са својом победоносном војском вратио у Рим, препадоше се многи, који су му били противници у почетку , јер су се бојали да им не одузме живот и имање. Присталице његове изабраше га за диктатора; па ипак се он тако благо и тако лепо ионашао, да су се сви чудиди. Он уреди државне послове, иоврати мир, позва натраг већину прогнаника и заповеди да народ као и обично бира консуле. Народ изабра њега и једног његовог пријатеља. Тада се Цезар одрече диктатуре- и с тога га народ још више заволе. 6. Међу тв« Помпеј је сакупио у Грчкој добру војску и очекивао је Цезара. Цезар се превезе у Грчку са малом војском и у првој битци (код Дирихијума на обали Тракије) изгуби битку. Он се повуче натраг у пусте и неплодне иределе где му