Prosvetni glasnik

ВЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

860

лога, за сваку школу треба набавити по 1 тондомер, а за сваки III разред по једну карту балканског подуострва. Чистоћа није свуда повољна. Највећа чистоћа влада у шкоди доњо-видовској , бигрепичкој и медвеђској , а најмааа у војштазској , двориштанској, сењској и у првим одељењима параћинске и свилајиначке мушке школе. Школска се администрација не оправља тачно. Дневник рада није вођен у многим школама, а неки су учитељи и учитељке писали нрограме место дненника рада, али већином са свим у кратко тако , да се из њих није могло видети јасно , шта се из ког предмета прешло преко године. Па ни списка кажњиваних ђака нису имала 1 учитељ и 2 учитељке. Све ово о чему сам довде говорио. можесејасно видети у прилозима који сачињаиају први део мога извештаја. У прилогу под А. иаћићете преглед свију школа округа ћупријског (оцене учитеља и учитељака, број ђака итд.); под Б. преглед стања зграда школских, школског намештаја и учила; иод В. мој расноред испита ; под Г. колико је трајао сваки испит; под Д. шта је у којој школи изостављено од прописаних предметних одељака ; под Ђ. о начину предавања појединих наставника и наставница; под Е. имена оних који су били неуредни у отправљању школске администрације ; под Ж. списак ђака који су изашли не довршивши основну школу ; под 3. списак нераздатих књнга по свршеном исниту; под И. различне тужбе и молбе, а под Ј. неколико мојих предлога који се односе на учитеље и на школске зграде. Као што се види из прилога под В., ја сам се кренуо на пут 29. Маја, а вратио сам се натраг 22. Јуна ; своје сам испите отпочео 30. Маја у Свилајинцу, а завршио сам их 21. Јуна у Ћуприји; али 18. Јуна нисам могао да радим због слабости, и тако сам нровео на самоме послу 22 дана. — Из прилога под Г, може се видети , да сам се у свакој школи бавио на испиту просечно по 2 часа и 54 минута (12Ј : 42=2 ч. и 54 2 /, м.), тако да је сваки ђак био пропитиван по 5 минута ( 7320 / изв = 5 35 / 359 ). По прилогу под А. најмање је ђака било у Дубници (свега 20), а највнше у Параћину (237 ученнка и 132 ученице); — 2 су учитељке одличне, има их 8 врло добрих, 9 добрих, а 1 је слаба; општи резултат : З ^/ јо ; учитеља одлнчних има 6, седам врло добрих , 5 добрих , 3 су слаба, а 1 је рђав ; општи резултат : 3; код учитеља је дакле био већи успех него код учитељака само за 19 / 220 (—'/,, — 11 Ло)- Најбогатије су књижнице у Параћину и у Свилајинцу. Остале су књижнице сиромашнаје. — Желети је, да се што пре израде спискови књига потребних за сваку школску књижницу.

У каси „Фонда ооновних параћинских школа« има 540-36 дин., у каси свилајиначкој 500 динара, у Војсци преко 200 динара, у Тропоњу преко 360, у Медвеђи около 180, а у Бигреници само 28 динара. 0 стању наставе у нохођеним основним школама, у којима се још предаје ио распореду од 17. Септембра 1871. год. бр. 4438, имам да кажем у главном ово: Хришпанска се наука учи понајвише механички. У П-им разредима изостављају се молитве пре и после јела. У женским школама учи се црквена историја у II и у III разреду готово у истом обиму. У IV разреду мушке школе такође се понавља само оно што се учило у II и III разреду (црквена историја и катихизис). Из Сриског језика није постигнут новољан успех ни у једној школи округа ћупријског ни са ирактичког ни са теоријског гледишта. Деца , кад говоре о садржини прочитанога комада , или кад одговарају на учитељева нитања ма из којег предмета , изговарају поједине речи и исказују своје мисли са свим погрешно , а учитељп се ретко кад сете да их поправе било у акценту, било у говору. Распознавање врста речи иде доста тешко у свима разредима. И сад се још предаје да именчце : дете, брат, господин, властелин и човек гласе у множини : деца, браћа, госнода, властела и људи. У ГУ-тим разредима још се не употребљава нова граматичка терминолођија , већ се српски језик предаје погрешно по оној старој граматици одређеној за основне школе. На предавање српскога језика требало би да се обрати највећа пажња , јер, између свију предмета који се предају у основнпм школама, матерњи је језик, по моме мишљењу, најважнији, као средство којим се долази до свакога знања. Од успеха у српскомјезику доста зависи и успех у осталим предметпма, јер, у колико један ђак зна боље свој народни говор , у толико може он лакше да схвати и да прпми оно што му се казује или што чита ; у толико лакше може дакле да напредује у свакој науци , а оно што је иаучио уме у толико леише да искаже својим речима. Рачун. У нисменом рачунању знак равности (=) погрешно се прпмењује, тако да се он често ставља између две неједнаке количине. Н. пр. место да се напише : (7X8)—9=47, или 7X8=56, а 56—9=47, пише се обично : 7X8—56 — 9=47. Римске цифре у III разреду или се изостављају , или се предају са свим непотпуно. Мислим да би требало, да зна сваки ђак из овога разреда како се пишу сви бројеви од један до хиљаде, о којима он већ има појма, са оно 7 римских знакова (I, V, X, С, Б и М), а по оним трима познатим законима , и да то баш није онако тешко, као што неки учитељи замишљају. У четвр-