Prosvetni glasnik

белешке 0 просвети и шкодама

880

има још на расиоложењу 17 места прве класе, 62 друге и 73 треће класе. Основних (народних) школа има сада 4561, дакле 27 више но лане. Од тога броја има чешких 2509, а немачких 2015 и има још 37 школа но варошима. У свима грађанским школама има 536 разреда (19 више но лане). У свима основним школама има свега 10 820 разреда (414 иише но прошле године). Шкода с једним учитељем има 1853 (а лане је било 1659), с дма учитеља 1455 (лане 1447), с три учитеља 632 (а лане 597), с четири учитеља 292 (лане 2 )7), с нет и више учитеља 473 (а лане 440). Као што се види, сне се више умножавају школе с више учитеља. Чешкн се предаје свега у 2518 школа (а лане у 2501), које броје 6503 разреда (лане само 6193). Од овог броја долази на грађ шске школе 66 (с 269 разреда), а на основне школе 2452 (са 6234 разреда). У немачким школским окрузима нема ни једне чешке грађанске школе, а има 6 основних школа с 19 разреда. Немачки се предаје у 2043 основне школе са 4853 разреда (а лане је било 2033 школе с 4730 разреда)У овом је броју 60 грађанских школа са 267 разреда и 1983 опште основне школе са 4586 разреда. Од оних 60 немачких грађанских школа налазе се само три у чешким школским окрузима и имају 9 разреда ц осим тога има у варошима (Прагу и Рајхенбергу) две са 14 учитеља. Од основних школа немачких има их по чешкпм школским окрузима 22 са 97 разреда и по варошима 9 са 106 учитеља. На овом месту спомиње се у извештају да је између земаљског школског савета н између одбора замаљског сабора вођена прениска о увођењу још једног земаљског (чешкогили немачког) језика. Школски је савет хтео да заведе учење још једног језика који се у земљи говори у оним школама које се палазе на граници помешаних народности, па макар у њима и не било више од једног учитеља, т. ј. у чешкнм основним школама да се учи немачки, а у немачким оеновним школама да се учи чешки језик. и то необавезно. Но одбор земаљског сабора није пристао на то. јер но закону који сада постоји (а тај је закон од 6. Јануара 1866. г.) други се језик има учити само онде где има школа бар с четири наставника. Према томе није се хтело одступити од досадашае практике, по којој се други земаљски језик има учити у оним осноиним школама које броје више од четири разреда и то почевши од трећег разреда, почем се само такве школе сматрају као боље уре-

ђене, у којима се сме дозволити учење још једног земаљског језика. Приватних школа има у чешкој 283 са 579 разрада (а нрошле године било их је 272 са 561 разред). Од тог броја долази 198 на немачке, 79 на чешке и 6 на утраквистичке школске округе. Број ђака у нриватним основним школама износи 24 470, и то : 9160 мушке и 15 310 женске деце. Немачке деце има 14 81., а чешке 9658. Деце за школу дорасле има у Чешкој 935 822 (за 16 115 више но лане). Систематисаних учитељских места има 11 509, (438 више но прогале школске године). II Писменост рекрута у Белгији Статистичким подацима доказано је, да у Белгији 20—30 процената рекрута не знају нн писати нп читати. Да би се прибавило уверења, колико користи пма народ од тешких жртава, које подносп око издржавања школа, белгијски министар војни дао је испитати све рекруте од нарочито за ту цељ састављених комисија. Испит се састоји из неколико питања, која су дата сваком рекруту на особеној листи, и он је имао да напише на истој своје одговоре. Резултат испита био је веома неповољан. Од 8917 рекрута походило је основну школу њих 7861. Писати није знало 2437 рекрута, дакле скоро I 30 процената. Неки су знали написати само поједина слова ; 800 није знало како ваља држати перо у руци; 500 рекрута није школе ни видело. А како су одговорили на задата питања они рекрути, који су знали писати ? На питање: Како је ваше име и презиме? није знало одговорити њих 40, од којих је 11 походило основну школу кроз четири године! На питање: У којој сте опгагини рођени ? 257 није знало одговорити, а 688 дало је неразумљив одговор. Презиме материно није знало њих 1406. Колико чини свега : 482 + 102 -1- 18? није знало 1476 рекрута. Колико има метара у једном километру то није ' знало 3120 рекрута. 3584 рекрута није знало одговорити на питање: у којој је држави варош Лондон. Да ли је Мојсеј живео пре или после Христа, није знало казати 4047 рекрута. Половина свих рекрута није знала шта је месна власт, и 5513 нису знали ко даје земљи законе. Ово је резултат нехата према школи од стране самнх родитеља, и противу таких родитеља умесно је употребити сву строгост закона. Колико има писмених рекрута у Србији, то ћемо изнети другом приликом.

издање и штампа краљевско-српске државне штампарије.

Одговорни уреднпк Стеван Д. Поповии.