Prosvetni glasnik

862

слмогласнице старога словенског и српског језика

Стари самогласници, или унраво полугласници, т. и 1> гласе у староме словенском језику први као врло кратко н непотпуно у а други као врло кратко н непотпуно и ; неки неодређен полугласник на месту тих старих полугласника држи се и у српском језику и данас по крајевима дуж источне границе српске и у Црној Гори; а по другнм крајевима и у говору , а у књижевности свуда они немају никаква гласа, те су с тога избачени где год може бити да на њихову месту не буде никакав самогласник, а где мора да на њихову месту буде самогласник, они су замењени и један и други негде постојаним, а негде непостојаним а. Стари самогласник м, који је етимологијски састављен из '(.-ј-н, или %-\-ј (дакле дифтонг), и који се нисао, ну погрешно, м , гласи у староме словенском као кад би се изговорио глас, која не би био ни у ни и, него нешто средње између у и и ; место њега у српском језику сгоји свагда чист самогласник и. Стари самогласник ђ гласио је некада као ја, па такав је глас задржао и у староме словенском и у српском језику, кад год би у творењу речи дошао иза непчаних сугласника , или иза грлених , који се по гласовннм законима пред њиме претварају у непчанике; а пошто иза ненчаних сугласника ј огпада, остаје на место т, само а. У другим случајима г, гласи у староме словенском као кад би се изговорио глас, који не би био ни е ни и, него нешто средње између е и и. Оваким гласом оно се и у српском и данас изговара по ваљевском округу , где се не каже ни дете ни дмте, него баш по том старинском изговору д г ћте ; иначе и се и у говору и у књижевности изговара и пише е (источни дијалекат), и (западни дијалекат, и је, ије, је, е, и (јужни дијалекат). Стари самогласник а изговара се у староме словенском као кад би се изговорило ен или ем, ну тако да се е пропусти кроз нос , а м и м да се не чује; место овог носног гласа (назала) у српском језику стоји свакад чист самогласник е. Стари самогласник љ изговара се у староме словенском као кад би се изговорило он или ом, ну тако да се о пропусти кроз нос, а н и м да се не чује ; у српском језику место тога носног гласа стоји свакад чист самогласник у. Самогласници рт. и дк подлеже свима гласовним законима, којима и други самогласници, а разликују се од осталих само тиме, што при њихову постајању глас полазећи из гласнице затресе језик. Самогласник рг-р има српски језик и данас ; а самогласник л% имао је српски језик још у XIV и XV веку, али сада га више нема ; место њега у српском језику сада

стоји у, кад је у слогу између сугласника, и кад не претрпи какву другу гласовну промену. 4. Како су постали Сви самогласпици свију индојевропских језика постали су од три првобитна, коренита самогласника најстаријег језика, заједничког свима индојевропским језицима. Ти самогласници, означени овде латинским словима., јесу а, I, и, Од ова три самогласника постали су и самогласници свију словенских језика, иа дакле и старога словенског и српског јечика, оспм самогласника рг, (р) и лт. (лк) (који су постали као што је речено под 3 при крају). А постали су овако, како слбди. Заједничко А. 1. продуљивши се гласи у словенским језицима а. примери: у староме словенском : у српском : корен АО: дг-нд, гап.нд, гаг-н1.1|ћ, иг- ј-аг-ње, ј-^г-ода, ј-Г1г-њед, нлднге ј-аг-лити се. корен АУ : гак нтп, гав-Бнх, гаи-ИЕ, гак- • ј-ав-ити, ј-ав, ј-ав-ан. нтедк. корен А8 : гас-нкд. ј-ас-ен, Ј-ас-еница , ј-асика. корен С г АБН : гдд-т., гад-нтн, пд-1.нт>, гад, з гад, гад-ан, гад-љив. гад-нскЂ. корен (хА 1>Н : жјб-л, жле-кнт., ждб-ни. жаб-а, жаб-љн, Жаб-љак, по-жап-ке. корен 6А8: гас-нтн, гдс-нжтн. гас-ити, гаш-љи-ков. 2. будући кратко гласи у словенским језицима 0. п р и м е р и : корен АО: ог-нт., ог-нбнх , ог-мкцг., ог-ањ, ог-њило, ог-њиште, ог-нбстко. ог-њан. корен АК: ок-о, ок-но, ок -т.нБце, ок- Ок-о, ок-ат, ок-но. оБолнге. корен АУ : 0К-1.НЂ , ок-Б!|Д, ок-БУдрБ , 6в-ан, ов-ца, ов-ас. ОК-БСБ.