Prosvetni glasnik

КДРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОШПТЕ ИСТОРИЈЕ

909

им је живот мио, као и еваком човеку. Шта више, што је који звер више роба израњавио, што је робу више текла крв, и што је он више јаукао, тим је светина бида веселија и све више је пљескала. Римљани су освојшш многе земље и покорили многе народе. Од тих покорених народа Римљани су награбили силно благо. Кад су имали тако големо благо, они га нису умели употребити на добро, већ су га употребили на раскошан живот. Жене су се почеле китити најскупоценијии накитима, а људи су почели живети у нераду и пијанчењу. Ове то учинило је те су Ринљани омекшали, заборавили на љубав према отаџбини и почели падати у разне ногрешке и преетуне. Чеетити цензор Катон имао је право кад је мислио (на 200 год. пре Хр.) да она држава мора пропасти, у којој једна риба стаје више од једног вола. И доиста у то време било је доета римских племића, који су једну рибу илаћали 200 до 300 талира. Ропство је било велико зло у римској држави. Поједини племићи држали су читаве гомиле робова, који су радили све послове. По што су Римљани покорили Грчку, онда су робови из Грчке били учитељи у кућама римских племића, они су изучавали разне науке, вештине и занате. Робове, који су били учитељи или вешти сликари, или су знали какав особити занат, плаћали су Римљани врло скупо тако, да је било робова који су стајали по 10 000 талира. Но било је опет робова, који су плаћани врло мало. Како су Римљани поступали са робоЕима, нарочито у прво време, види се најбоље из њихових игара у театру. 0 тога се не требачудити, штоје Шиартако нанравио буну робова. У прво време народ се хранио врло просто, а кад су се Римљани обогатили, онда је и у храни настао врло велики раскошлук. Консула Лукула посете једном изненада Цезар и Помаеј. Он се ножури те им спреми ручак. Тај ручак, који је тако у хитњи спремљен, стао је око 10000 талира. Било је таквих племића, који су трошили грдне суме новаца частећи прост народ, да би их он бирао за консуле, цензоре, квесторе итд. Један племић хтео је да се о његовом трошку народ весели месец дана. Он нареди, те се сагради једно големо позориште са 80 000 седишта. Позориште је било подигнуто са лепим сту-

бовима од мрамора, а украшено је било са три хиљаде скупоцених стату-а и слика, и могло је стајати стотинама година. Али силни племић, пошто га је употребљавао месец дана за весеље народа, заповедио је те је порушено. Други један племић правио је два позоришта, која су се могла помоћу справа померати са једног места на друго. Др Дезара била су позоришта озго отворена као и код Грка, а од Дезара покривата су озго, да би се гледаоци сачували од сунца. — У доцније време, да би луксус при ручковима био што већи, имали су читаве гомиле комедијаша, певача и играча. Взома су много трошили на чување и храну разних риба из разних мора и језера, и тица из разних земаља. Лађе које су таде плониле морем вукле су најваше разне скупоцености из најдаљих земаља, за римске племиће. Читаве гомиле кувара и слугу двориле су племиће при ручку. А.ко би ко од њих тада кинуо или се накашљао, тај би био добро игаибан бичем. Још од најстаријих времена, Римљани су веровали у врло различите празноверице. Овоме веровању учили су се и навикавали из ране своје младости. Већину својих богова позајмили су од Грка. Службу у храмовима примили су од Етрураца. У старии (сибилским) књигама налазило се једно предсказање, да ће Грци и Гали заузети земљиште Рима. 0 тога је, по савету свештеника, наређено, да се од та два народа закопа по један пар људи у земљу, те се тако предсказање испунило, а Риму се није никаква штета догодила. На 150 г. пре Хр. ратовали су Римљани са једним краљем, и тада их је сграшпо поплашило помрачење месеца, које се у тај мах десило. Они су ударали шлемове један о други , — вероватно с тога, да застраше непријатеља месечевог, држнли су упаљене буктиње према небу, и нриносили велике жртве. Ако су хтели неку варош да разруше, онда су молили мирно консуле, да оне богове, који су штитили ту варош, преместе у Рим, а варош да предаду злим боговима. У Риму је било 424 храма разним боговима. Пантеон, главни храм свију богова, имао је округао изглед, а светлост му је долазила озго. Прекрасни Јупитеров храм на Капитолу имао је уласке кроз красне стубове. Велика и лепа здања зидана су као и у Грчкој, а често јога много лепгае. Јавна ку-