Prosvetni glasnik

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРЛ СРЕДЊИХ ШКОЛЛ

885

или даљем учењу или практичном животу изабрав какву занатску радњу. Што се у неким заводима нису но свим разредима могли да изведу пронисани програми, није имало узрока у наставнику, но у околностима које се за прошлу годину школску о којој је овде говор, нису могле уклонити и о којима ће дотичне школске старешине дати господину миаистру нодробног извештаја. Геометриско цртање само се у великој гимназији предавало онако како се ујемчава права корист од те дисциилине. Погрешно је товарити ученичко намћење разним начинима конетруисања једног истог геометриског облика, а не показати ученику како се геометриски облици /ају сложити у живе, симетриске слике. У овоме је права цељ геометриског цртања; у овоме је његова практичка и најплоднија, примена. Осим тога ваља ученика упућивати и прморавати на чисто исцртавање конструисаних облика, тушем и цртаћим пером. То није чињено у П-ој нижој гимназији. По казивању г. наставника ученицима многим не бијагае могуће купити цртаћи прибор због сиротиње своје. Програм за геометриско цртање ваљаће да обухвата и примену геометриских облика у геометриском орнаментисању и обвезу чистог исцртавања тушем, цртаћим пером, четком и бојама. Потпуно је задатку школе, добу ученика и њиховом доцнијем раду, било у вишој каквој школи, било у ком техничком занимању, — одговарао обим нацртне геометрије у реалци. Наставникова стручност и његов труд око својих ученика, огледао се је на њиховим јасним и одређеним одговорима на , испиту, њиховом лаком решавању датих им задатака I и њиховој брижљивој изради цртежа преко године.

Из топограФСКог цртања био је у реалци успех такође задовољавајући. Само би ваљало набавити неколико литограФИсаних или разних топограФских дела за нрегледалице ученицима јер у овима школа оскудева. Дртеже слободном руком разгледао сам осим у учитељској гаколи и реалци, јога и у Првој нижој гимназији, где је г. наставник у цртању спремио био излог од ученичких цртежа. Успехје ту, према приликама које утичу на цртање у гимназијама,био задовољавају })И. На радовима ученичким могло се је опазити да би ученици много већу корист од те вегатине имали, да су обвезани озбиљније бавити се њоме и да белешка из ње утиче на ђачку годишњу оцену. Да би ученика ириволео на цртање, допуштао им је г. наставник да изберу сами себи прегледалице. При таквом поступку о систематичком учењу говора бити не може. Цравилан је начин наставе у цртању био у учитељској гаколи, где је г. наставник тражио да ученик иоред руке поглавито веџба око, да научи правилно гледати и схватити предмет који мисли да нацрта. У реалци је настава била једнострана. Дртање Фигура нревагу има над осталим и не даје ученику основе за доцнију самосталност у схваћању и представљању гледанога. Оно је истина оскудица у простору у овом заводу, јако сметала цртању перспективном ; но ипак систем наставе у главном не одговара ономе гато се од ученика тражи, погато је око цртања провео вигае годнна. Копирање са прегледалица не даје никад оног резултата, који даје цртање са тела објагањено правилима перспективе. Понагаање ученика нрема наставницима било је по свим птколама примерно. 30. Јуна., 1683 год. у Београду. /А. ^АИТРОВИЋ, ПРОФКСОр.И

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШК0/1А XIII ј селила се гакола у нову зграду. То је узрок те вам ННШКЕ ГИМНАЗИЈЕ до сада нисам могао поднети свога извегатаја о стању Госаодину министру аросвете и црквених аослов а НИШКе гимназије за ШК. 1882-83 ГОДИНу. Као што вам је познато, био сам на одсуству 1. Врој ђака у овој гимназији нриметно расте за време школског одмора а ночетком овога месеца из године у годину. Прираштај не долази самозбог