Prosvetni glasnik

12

ЗАПИЦНИК ГЛАВНОГ ЦРОСВЕТНОГ САВБТА

се могло десити да се у скоро опази да од т х иојединости и ситница ваља нешто из програма изостављати, те би их на тај начин ваљало мењати. Огшшрност програма излишна је, кад ће бити и школских књига. Г. НикетиК предлаже да нрограми буду што јаснији, па макар били и опширни. Ое хоће да се поименде каже о чему се мора учити и колико. Доказује потребу детаљних програма. Г. Г.акиИ мисли да су бољи кратки ирограми. Опширан програм био би упуство, а програм нпје упуство. Л.ошим учитељима неће номоћи опширни нрограми, а добрим учитељима бољи су кратки програми, јер им дају више слободе у раду и у избору наставне грађе. Ст. Д. НоиовиИ напомиње да је овај истп Савет за израду програма за средње школе усвојио начело опширних, детаљних програма. Доказује да и за основне школе треба израдити детаљне програме. Наводи како је у детаљном програму, код партије: „ Изабраници божји", стављено и који су ноименце то изабраници о којима се мора учити, док у нацрту ирограма стојп само: изабраници божји, а учитељи не знају колико ће изабраника и које ће да узму за наставу. На тај начин ће се разиимоићи учитељ који у школи ради и школски надзорник, који му буде оцењивао рад, јер се неће свакад погодити о избору личности. Он не тражи да програми буду опширнп, али тражи да буду детаљни. Г. ДучиК хоће да програми буду што краћи, а што заокруженији. Пространп програми излишни су, јер ће бити књига школских. Г. РужичиИ наномиње да има и други, краћи програм из науке хришћанске, који је израдила комисија и тражи да се тај програм изнесе на решење. II г. ДучиК се сећа, да је комисија израдила ирограм из Науке Хришћанске, ну, вели, био је то заборавио. Г. ИециК наводи да се у изради наставних програма за основне школе не можемо урављати

по томе, какве смо програме усвојили за средње школе. Он хо!-е да се у програмима за основне школе каже прецизно, тачно и заокругљено опо што учитељ у настави има да иређе. Г. НикетиК хтео би да се одреди шта се мора научити, па то и да се детаљише. Учитељски успех зависи од зпања ученичког; а да би учитељ могао показати довољг.н уснех, треба да зна детаљно, шта треба о чему да знају ученици његови, како се не би десило, да он предаје једно а надзорник да тражи друго. Г. Ст. Д. ПоаовиК. пе нојима да што може бити и детаљно и недетаљно. Он тражи да се одреди минимум грађе наставне, али не да се сада морају из основа састављати нови програми, кад је један пут то урађено и ми пред собо.ч имамо састављене програме. Узмимо у претрес ове програме, који су израђени, на што буде у њима сувишно, то ћемо изоставити, а казаћемо шта остаје. Ни оп неће да се иде у онолику детаљност, колику мисли г. Никетић; он неће да се, на пример, код сваке животиње каже и колико ће се о њој говорити, него хоће да се ноименце у Јестаственици кажу н. пр .онеживотиње, о којима учитељ треба да говори, и деца да их знају. Ту се баш оставља опа слобода, коју хоће г. Бакић. Према овомештоје сад казао, мисли, да се може одмах пристунити раду, а иначе, да ће се посао отегнути дуже него што треба. Г. ДучиК олет жели да програми буду заокругљени, и мисли да ће и ови програми. које реФеренат подноси, моћп послужити да се дође до округлине. Г. ИециК предлаже да се реши о томе, хоће ли се израђивати програми опшнрпи или кратки, па се опда могу читати поднесени програми и дотеривати нрема донесеној одлуци. Г. Председник ставља тај нредлог па гласање и Главни Просветни Савет већином гласова одлучио је: Да програми за основне школе буду кратки. С тим је и седница закључена.