Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ ПАД30РН11КА 0 ОСНОВИИМ ШКОЛАМА

који не умедоше, ирема јасном и нарочито за то издатом распису, да воде школски дневник. Особито многи не знадоше, да изведу годишње резултате ученичке. До каквога су неразумевања у овој ствари дотерали неки наставниди, најбоље ће нотврдити ово што иде. И ако члан 4-ти правила о превођењу ученика основних школа из млађих разреда у старије, јасно каже, који ученик може прећи у старпји разред, то сам онет за то, поред многих ученичких имена, нашао реч „прелази". па ма да такве ученике наставник беше оценио, или само из српскога језика, или само из рачуна, или напослетку из оба ова предмета, са слабим па чак и са рђавим оценама. Где год сам на овакве неправилности наилазио, ја сам их исправљао, читајући таквим наставницима поменута правила и објашњавајући им иста, да не би у будуће грешили. Многи су наставници израдили и на исниту ми подеели ирограмв, у којима беше, у кратким нотезима, побележено све оно, што су преко године својим ученицима казивали. Најбоље беше израдио овакав програм вражогрначки учитељ; и иошто држим, да су ови програми, а нарочито онако израђени, као што га нађох код поменутога учитеља, корисни, то сам мишљења, да би требало наредити, да сваки наставник детаљно израдп програм за сваки предмет, па ове програме да надзорник школски прегледа, исправља и наређује учитељу да, према н.пма, на исниту нитања даје. Саисак књига и саисак намештаја и учила имали су свн наставници, и оба ова списка води.ш су већином уредно. II сиисак кажњиваних ђака водила је велика већина наставнпка, јер га не нађох само код 2 наставника и 2 наставнице. који ми се нравдаше тиме, што, као тобож, не беху казнили пи једнога ученика у току целе шк. године. На овом месту, иека ми је дозвољено, да кажем, како је вођење сниска казни од врло мале вредности, ношто од тога списка нема иикаке ноуке, никакве користи за сами ред и наставу; јер се мора признати, да ће вредан и способан наставник умети боље да води рачуна о реду у школи,

него ма каква. и ма колика занисивања имепа ђачких у некакву књигу. Једно дакле с тога, што се вођењем овога сниска ни у колико не иостиже оно, на што је он намењен, а друго с тога, што се овај списак, ретко у којој школи, води савесно, мислим да га треба изоставити сасвим, и не трошити узалудно онолику хартију, нарочито за те снискове намењену. Књига, у коју се уписују наредбе, вођепа је само на 2-3 места, а више нигде. На место вођења ове књиге треба препоручити наставницима, да у највећем реду држе и чувају све расписе и сва писма, која школп буду долазила. Ово носледње с тога наномињем, што сам у врло мало школа нашао, да је то уређено као што треба, и махом је све то тако растурено и разбацано, да се просто по 2 и више часова пе би могао наћи какав распис, који је школи послат, не пре једне године, но пре једнога месеца. Кпмга уиисница водп се у главном добро, само што неки наставницн не унисују у њу сва ученичка имена на време, већ то раде доцније, у ма које доба године, на често и нред сами испит. Да се не би ово и у будуће догађало, треба заиоведити, да сваки наставник у уписницу упшпе сву децу најдаље до 15. Сеитембра. И кад ово уради, онда да се, пспод ђачких имена, потпише како наставник, тако и цео школски одбор. Даље треба наставницима заказати још и то, да, при уиисивању деце у уписницу и у школски дневник, тачно пазе, да ђачка имена иду азбучним редом, и да се поред ученичког имена ставља само једно презиме, а не, као што сам видео да многи раде, име ученика, његовога оца, деде, иа чак и ирадеде, те тако напослетку нзлази, да сваки ученик има по три, а најмање по два ирезимена. Ово нарочито ностоји код школа, које се налази у близине влашког елемента. Напретку наставе у основној школи, много сметају врло честа, и, већином, иичим неонравдана изостајања ђачка од школе. Најуредније су деца походила вражогрначку школу, а најнеуредније бољевачку, подгорачку, злотску, грљанску, вратариичку и брестовачку.