Prosvetni glasnik

ЗАИНСНПК ГЛАВПОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

67

зову се неаарни бројеви. Два иак (или и више) броја, ако немају веће заједничке мере од 1 зову се односно ирости или један спрам другог прости — или неслични бројеви. Суиротно ово.ме два (или више) броја, који имају веће заједничке мере од 1 зову се јсднако сложени или слични ц т. д. У поднесеној иак рачуници миоги су од ових појмова међу собом нобркани. Тако на страни 66-ој стоји изреком: „Опи бројеви из нриродног реда. који се са два де.шти могу, зову се иарни, или сложени". „Остали из природног реда зову се неаарни или ирости ти су: 1, 3, 5, 7, 9, 13 и т. д". А ово је ио све иогрешно. Јер и ако је истина, да су сви парни бројеви — сем 2 у.једно и сложени бројеви, никако нпје истина и обрнуто, да су то јест свп сложени бројеви у исто време и парни. И даље и ако је истина да су сви прости бројеви — ипак сем 2 — уједно и неиарни, никако није и обрнуто истина да су и сви неиарни бројеви и прости. Друга је то јест де<т>иниције за парне, а друга за сложене бројеве, исто тако различно се деФинишу неиарви и прости бројеви. Како збркавају појмове ове на страни 66-ој споменуте одредбе, најбоље се види: 1. На странп 67 нод 84 наводи се: „За два броја кажемо да су прости, кад немају заједничку меру или кад један другим није дељив". Дакле на страни 66-ој прости су бројеви, ко.ји се не могу делити с 2, а овде они, који немају заједпичке мере, па се у примеру наводе 5 и 8, 7 и 9, 20 и 17. Дакле на страни 66-ој 8 и 20 су сложени или парни, а овде су 8 и 20 и простп. 2. Под 85 наводи се: Сложени или парни бројеви зову се они, који су другим бројем дељиви, ко.ји су дакле нроизвод из више простих чинитеља. Према овом правпу на страни 66-ој паведени међу иростим бројевима број .9 морао би бити иаран број, јер је 9 производ из два проста чиннтеља 3 и 3. Р1сто тако по овом правцу сваки производ из ма колико нростих чинитеља морао би бити наран број, што пикако не стоји.

Јер је необорив математски закон: Производ из ма колико безаарних чинитеља свагдаје безааран. Да какав производ иостане паран број, мора бар један чинитељ бити иаран. Прости бројеви има^у своје а беспарни своје законе, који се пе даду идентиФиковати. Јер на пр. производ два проста броја није више ирост већ сложен број, а нроизвод два безнарна броја, опет је безпаран број. 3. На страни 68 п 69 говори се о тражењу свију сложених чииитеља каквог броја. Под сложеним пак чинитељем неког броја мора се свакојако разумети сложен број, који је чинитељ у датом броју. Па како је по правилу под 85 на страни 67 сложен број и паран број једно исто, то би следовало, да су сви на страни 69-ој наведеии сложени чинитељи броја 420, дакле и 35, 21, 15, 105, иарни бројеви, што очевидно не стоји. Да није ове збрее појмова између парнах и сложених бројева као и између простих и непарних, могао би се и овај део рачунице „0 дељивости бројева" огласити као добар, што и јесте у осталој изради. (Јер на нр. на страни 66-ој у 10-ом реду одоздо што стоји 1480=1400-}-75 биће за цело штампарска погрешка). Ту је на пр. тражење највеће заједничке мере као и најмањег заједничког садржатеља изведено на оба начина како и наставни програм захтева. Што се пак тиче израде разломака, ту се слободно може изрећи — не да нема стварних погрешака — но да је све добро иотанко израђено. Ту је на пр. потанко израђено како се пишу и читају разломци, израђене су особине разломака са разним применама. Протумачен је смисао рапшрења и скраћивања разломака. 06рађено је и свођење разломака на једнаке иа и на најмање именитеље у разним случајима. Није пронуштено ни уиоређивање разломака, отуда су изведени извесии закони. Па и четир вида рачуна са разломцима опишрно је израђено и објашњеио многобројним разноврсним примерима. Најпосле добро је израђено п претварања обичиих разломака у десетне као п обратно са свима при том могућим случајима. *