Prosvetni glasnik, 15. 09. 1884., str. 56

104

које закон није допуштао да се једе. Од рпба шогле су ее јести само оне, које имају краљушт. Од птица само су смели јести питоме, — грабљивице је строго забрањено јестп. Мрцињаво марвинче, иди оно које су зверови удавили, такође .је строго бидо забрањено јести. Крв животињска такође се није смеда употребљавати, — једно за то, што је она Богу посвећена, а друго да се марва не утамањује. Пдод од младих воћака није се смео јести за пуне три године; јер се сматрао да још није обрезан.

Закоп о ношњи Строго се забрањивало носити раскошне хаљине. Нико није смео носити хаљине од дана вуном податкане. Човек се није смео обдачптн у женско, нити жена у мушко одедо. Прављење бедега но лицу, тако звано „тетовирање", строго се забрањивало, јер је то био обичај иезнабожачки. (Наставиће се)

0

В Е Ж Б Д

од ДИ ВОА-РАШОНДА

ј. ј^ИО^РАГОВИ-В.

(Наставак) И у здравоме стању закржљаве мишићи, који не раде. Они иобледе и ослабе, као ушни мишићи у већине људи. Али много мишића по-

црвени само услед јачега напрезања, те за то не морају бити много јачи што су црвенији. Ранвије је показао, да код питомих залева и рибе раје црвени и бледи мишићи стоје један поред другога, па се разликују један од другога у грађи и времену грчења њинога, а није се могло потврдити да једни више раде но други, и да „се од тога може имати каке корисги. 0 микроскопским особинама извежбаних и неизвежбаних мишића мало се зна. Мишићи у стоке која ради имају дебље мишићне сноииће и грубљи омотач њин но мишићи у стоке која се гоји за пастрму. По Вирховљевој терминологнји бидо је дакле нутритивно дражење. У мишића на протав који нерадом танчају настаје метаморфоза гојења, од које и срце није ноштеђено и ако оно једнако ради. Кад се мишићи грче, врше се у њима и извесни кемиски процеси. Крв тече затворенија из мишића кад раде, но кад не раде. Онда троше више кисеоника и граде више угљене киселине. Из њих се одваја нека кпселина, месна. или млечна

киселина, коЈа ооји лакмус иостоЈано црвено. Боде и материја, које се алкохолом из ње извлаче, све је више, а материја што се водом одвајају све мање, што иоказује, да се при грчењу троши гликоген. Количина беланчевине остаје скоро иста, али се јављају у већој мери опе месне базе, што постају од ње. С тога је срце, као мишиК, који једнако ради, било кемичарима мајдан њин, а Ллбиг је нашао, да у месу убијене лисице ииа десет пута више креатина, него у месу оне која је била у кавезу. На жалост ми смо још далеко од тога да можемо разумети зависност ових различних процеса и њихов однос према грчењу мишићном, т. ј. нрема наслагању изотропских и неизотропских материја у кончићима мншићним, и претварање сила меканичких, термичких и електричних,једних у друге. Само знамо, да се онда мења и убрзава мена материје, да се једине с кисеоником оне материје, у којима нема гушљика, и да се ири томе поред меканичкога рада развија и топлота, која се чини да је излишна. У мишићима, и кад су у мирном стању, врши се дисање, и развија се толлота у телу животињском. Мишић је са свим као она резервна локомотива