Prosvetni glasnik

216

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВРТА (УДЕШЕНО ЗА ШКОЛСКУ ПОТРЕБУ)

(Наставак)

С а у л Док је Самуило био у снази, добро је управљао народом, и народ је њиме био веома задовољан. Али кад остари, он узе у помоћ синове Јоила и Авију да му помажу. На несрећу они беху врло неправични, па почеше по миту правду делити и ко им како плати, тако и пресуде. Народ се тиме огорчи, па почне тражити од Самуила да цара постави, као што га и други народи имају, па нека он влада. Самуило изнајпре устезаше се и није хтео да иослуша глас народа; али кад доби заповест од Бога, он се реши да избере и помаже цара. У племену Венијаминовом био је један човек — ио имену — Кис. Он имадијаше нрекрасног сина по имену Саула, коме ни по расту, ни по лепоти не беше равног. Њега је Самуило једном приликом заназио, и пресказао му шта ће с њиме бити, т. ј. да ће се он ирославити. Не прође дуго времена од тог пресказања, а Самуило искупи народ и нредложи му да коцком избере себи цара. Еоцка падне на Саула, и народ повиче као из једног грла „живио цар!" Но било их је, који не хтедоше одмах признати Саула за цара, него су то доцније учинили. Одмах некако после овог избора, Моавићани опседну један град јеврејски, Јавис. Становници изјаве покорност и обећају се да ће плаћати данак. Али то не буде доста непријатељу, већ да би још више понизио Израиљце, тражаше да сваком становнику Јависа извади десно око. Чује за ово Саул, прикупи што је више могао војске, удари на Моавићане и нобедп их. Тада сав народ признаде Саула за свога цара, и С.амуило свечано га иомаже за цара. После две године дана завојште Филистинци на Израиљце с големом војском. Саул се спреми да дочека непријатеља, а у исто време чекаше и Самуила да принесе жртву ; јер пред сваком битком био је обичај код Јевреја да најпре првосвештеник принесе жртву, па тек онда да се битка отпочне.

Самуило се беше мало задоцнио; Саулу се досади чекати, па узме и сам принесе жртву. Одмах за тим дође Самуило, па кад виде шта је Саул урадио, он му рече: „За то, што ниси послушао Бога, неће твоје потомство царовати." За тим ударе Филистинци на Израиљце, победе их, и скоро сву израиљску земљу завојште. Саул и његов син Јонатан са 600 војникл налажаху се у месту Магдону. Јонатан с једним војником уђе у непријатељски логор, убије 20 непријатељеких војника, и учини велику забуну. Саул са оних 600 војника беше се сакрио ту близу у неким гудурама, на јурне на непријатеља и срећно га победи. За тим је Саул одржао још неколико нобеда и са свим ослободио народ изрављски од туђинских народа. Кад је одржао побе,;,у на 1, Амаликићанима, Самуил препоручи му ,:а истреби са свим непријатеље. Саул не хте да послуша ову зановест, — на иротив, чак је поштедио живот заробљеног цара амаликитског. Тада је Самуило казао Саулу, да ће га Бог каштиговати за ту непослушност. Саул се иокаје и почне молити Самуила да остане с њиме и жртву принесе, и задржавајући га, расцепи му хаљину. Самуило му том приликом рече: „Тако ће се расцепити на двоје твоје царство и она половина која буде боља, прећи ће у друге руке." Но ипак остаде и нринесе жртву. Заслуге Давидове. — Мржња Саулова на Давида По Божјој заповести Самуило дође у град Витлејем; уђе у кућу Јесеову, да помаже једног од његових синова за цара. Још унапред Бог је казао Самуилу, да ће му дати знак, ког ће од синова Јесеових помазати за цара. Јесеј изводио је редом своје синове пред Самуила; но ту не беше онај, ког је Бог наменио за цара. Онда Јесеј доведе најмлађег сина, по имену Давида, који беше чобанин и чуваше овце. Чим га Самуило виде^ одмах познаде да је то онај кога треба помазати за цара, па тако и учини. Дух божји тога часа