Prosvetni glasnik

ВАС11ИТАЊЕКА0НАУКА 277

лик: несносно ограничавање, а код старијих: строжије мучење умором. Нервана је система опет подложна некој малаксалости и неки болови каткад отуда баш и долазе. Оно стање, које је у ошите познато под именом „одвратности"' или „омразе" према нечему, није ништа друго, него нервозна нерасположеност, која постаје прекомерним напрезањем ма ког дела нерване системе. Кад се то стање развије врло јако, онда. постаје оно осећање, кад нам је све досадно и несносно. Ово се изазива осудама на рад, на израђивање задатака, апсом и свима врстама монотоније. Такво акутно мучење нерване системе, кад се изазове природним узроцима, нојављује се као нервани бол. Такви болови производе се и вештачким нутем, утичући непосредно електрицитетом на нерве и то ће, можда, у будућности заменити телесне казне батинање и мучење мишићне системе. У храњењу, као противности глади, има момената који су обилати на уживању и непријатности. Немање хране, имање мало, али рђаве хране, стоји у свези са слабљењем и невољом у највећој мери. Тиме се улива и производи страх, који човека нонајпре и најаче натерује или да ради, или да проси и краде. И противност од тога има и последице противне. Кад се добије довољно и снажне хране, онда напротив иостаје задовољство и уживање. Простор, који за уплив мотива стоји између ове две екстреме, знатно утиче на владање људи. Постоји разлика између оскудице у храни и глади, као и између њиних противности. Оскудица је нозитивни недостатак у самој материји којом се ојачава организам и надокнађава оно што се радом потроши, а глад је захтевање стомака нашег да је на уобичајено вреве добијемо. Глад је управо надражај само на једном месту — у стомаку — и може бити и доста јак. Али она никад не показује знаке оне дубоке и велике изнемоглости и беде, која се производи недовољним храњењем. Можемо осећати глад у стомаку и опда, кад имамо довољно материјала и за даљи живот наш. Кад се ученику одузме један обед од три или четири које он има преко

дал, онда то није ни од каквог великог значаја за целокупну снагу његову, али је као мотив од великог значаја. Међу тим, била би врло строга мера, кад би се потребна количина хране за организам апсолутно смањила, и с тиме се не може упоредити оно нродужавање глади на неко кратко време. Кад узмемо ону пријатност коју осећамо на непцима заједно са расположењем, које се осећа у здравом телу, кад се обилато храни, онда смо тиме обухватили врло велики број надражаја, којима се изазива задовољство. Између најхуђег подмиривања глади и највећег луксуза у изобиљу, има велика област која се може корисно употребити при васпитању младежи. У обичном животу људи се обично не ограничавају на подмиривање само онога што је баш нужно за организам, нити опет, на другој страни, иду тако далеко, да у луксузима задовољавају сваки захтев, те тако увек остаје велико поље, на коме се може упливисати како смањивањем тако и увећавањем разних потреба у иодмиривању, а онет да се не ирекораче границе праве органске потребе ни у претоваривању нити гладовањем. А пошто је осетљивост у младежи нарочито у овом правцу врло велика, то ће и утицај оних мотива, који на то осећање упливишу, бити врло моћан. С обзиром на дисциплинарне захтеве за младеж храна по томе не би требало да буде ни сувише оскудна ни сувише луксузна, те да не дозвољава никакве промене. Сиротиња је по несрећи већ самим својим стањем стављена у положај да не може овим среством јавно утицати на децу. Најближа казна за децу, која погреше, за овим јесте употреба прута. Ово су главни делови у сензибилитету органа, у којима с;е находе мотиви, који се при кажњавању и награђивању уПотребљавају. Употреба прута и бича, као средство за казну, најпре упливише на орган осећања., али ипак тај се уплив мора пре урачунати у болове органског живота, него у чисто осећање унутарње. То је бол, који у првој линији долази од повреда или поремећења ткања самога, и који руши и живот кад се употреби у већој мери. Као и сваки