Prosvetni glasnik

ИЗПЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ ИАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОДАМА

93

многе здоупотребе, које се пред ревизију вешто прикрију, Спремне и способне наставнике, ваљало би друкчијим системом ревизије, који би морао бити ближи , чешћи, дузкп а по могућству и инструктиван, одржавати искључно на послу школском, који се најбоље рентира. II. Наставни иредмети и како се предају. 1. Сраски Језик. Још ће грдна количина воде протећи рекама српским док дође време, да наша основна школа буде у стању научити омладину која кроз њу прође, српскоме књижевном језику! Научити тодико, да она буде способна исказати своје мисли правилним језиком и разумети туђе мисли, које неби нрелазиле ниво општега образовања, које се задобија у основној школи. Узрок је овоме тај, што ни сами наставнаци или пе говоре правилним српским језиком, или ако владајусрпским језиком мисле да им је је то доста, па се не брину да изуче теориске основе језика, да му изуче граматику и синтаксу и да поразмисле о начину, како се и други томе може научити. Поред овога, већина их не зна, да се користи живим говором на часу сваког наставног предмета и у свакој нрилиди где се разговара, мислећи да је само час српскога језика по распореду искључно за то одређен, да се изучава српски. Два најмоћнија срества за изучавање језика: лсиви говор од стране учитеља и деце, и читанка са разноликим вежбањима, — не умеју да се експлоатишу у довољној мери. С тога и не може бити нанретка, кад се гледа да се неким досеткама тренутно одржи нека вајна свест о законима и нравилима језика, који нису везани за живи говор п за различне примере и вежбања из читанке. У млађим разредима, нарочито у првом, општа је погрешка скоро по свима школама у томе, што се аналитнчки и елементарни ступањ учења језика прелази брзо п без поступности. Одмах се почиње читање и писање без довољне припреме која је већ до ситница изведена у упутствима. На тај начин дође синтеза пре времена, те се деца осакате и у читању и нисању, да их је тешко поправити чак и у старијим разредима. Наставници хоће, да им ученнци иауче за пола године читати и писати, неразбирајући како је то

читање и нисање, на у тој журби и пренагљености, омаше и очигледност и постунност и цео аналитички део, који је круна нове методе читања и писања и у опште целога језика. Тек на крају године стоје разочарани чудећи се неуспеху, незнајући да објасне за што је то тако и зашто тако мора бити. 0 овоме имају наставници довољно упуства, да кад би их паметно проучили, не би упадали у ове ногрешке од којих се рђаве последице новлаче до краја образовања у народној школи Са писањем бива то исто, што и са читањем. Место цртања и претходних вежбања за писање, пусте се деца да одмах без припреме брзо нншу слова, те се тако с ночетка науче и навикну на ружно и неправилно писање, које се доцније врло тешко може да понрави. Ништа није чудније, но видети ђака I разреда како не уме на исииту да напише кратку реченицу правилним словима и у линијама, но је тако напише сакато и иакарадно, као да је први пут сад о испиту изнета у школу ишпартана табла. Ни једно слово нема правилан и савршен облик, нити се онде пише где му је место. Кад се овако погрешно иочне у I разреду онда се то повлачи и кроза све разреде. Крпи се непрестано. Уче се ђаци III и IV разред да читају и пишу! Место да је правилан основ положен у мдађим разредима и да се овдададо читањем п писањем још у I и II разреду као "најмоћнијим средством за даље учење и образовање. На тај се начин, сасвим природно, пе могу иредузимати у старијим разредима онаква вежбања, којима би се језик изучно и савладао, но се цељ српскога језика напослетку и у старијим разредима редуцнра на то, да се макар добро научи читати и писати, кад се више не може да ностигне. Остало се све запусти и заиемари. Ово је по моме мишљењу гдавни узрок, што се не поетиже довољан нанредак из срискога језика. Нисам нашао више од 8—4 школе, у којима деца добро и иравидно читају, а тодико сам их исто нашао, у којима ученици лепо н правилно иишу. 2. Наука ХрилиКанска. Гедак је предмет, који се тако сувопарно и мртво нредаје, као наука хришћанска. Нешто за то, што многи наставници и сами не знају садржину овога нредмета, а нешто и за то, што и ако знају