Prosvetni glasnik

ЗЛМНС1ШК ГЛАВПОГ

ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

203

ина, средња и ситна сдона, као што је то већ означено у рукоиису), и оло је нарочито за садашње наше шкодске нридике врло добро удешено; само би ваљало, пре него што се даде у штампу, учинити оие иоиравке: 1. Да се саоји оишти део, који се сад надази у почетку и на крају рукониса. 2. Да се стил, који је овде онде иотежак изашао, удеси тако, да садржина буде разумљтија за децу. А то ће се иостиКи, ако се сложене и теже речепнце сведу на иростије и краће.реченице; ако се ненознатије речи замеие нознатијим, или бар да се разјасне, макар и у загради (јер могло би -се десити, да по неку реч ни учитељ иди учитељка не разуме); и ако се изоставе речи, које имају преносно значење, јер их деца не могу лако разумети. Да би се ово, што овде поменух, боље разумело (а и на захтев ]'лавног Просветног Савета), навешћу за то пекодико примера, из којих се може видети, шта ја сматрам да је потеже исказано, те би га ваљадо јасније издожити. На дисту 1 стоји: „Југозаиадна граница иде реком Увцем само донекде, а кад га остави, попне се па Јавор и Голију, сидази по том са ових нданина у реку Гашку, иде њоме до ушћа јој у Ибар, а носле и уз саму ову реку, коју кад остави, пење се на Копаоник, на иде даље, све водомеђом ибра и Ситнице сједне а Мораве с друге стране; пресеца, на послетку, Мораву, више села Давидовца, и пење се на св. Илију, повиши иланински врх и најјужнију тачку Србије; одавде на за мало па исток, иде водомеђом Мораве и Пидње". „Сам Коиаоник, то је џиновскп скуи небројеннх високих коса, висова и заравни, свеколнко надвпшених Милановим Врхом на сухоме Рудишту". На д. 2: „Како је Србија, у цело је узевши, нагнута са југа на север, то се сва вода, која течс њеним рекама, слива на север, Сави и Дунаву." На л. 3: ,3а то, када то већ мора бити, гледа се, да (друмови) прелазе бар преко седада или иревоја планинских, јер су они нижи од остаде косе, и по томе дакши за предаз." „Небом наше краљевине облаци се витлају ирско целе године."

„Некада је се ово благо у велико и вадило; томе с'у сведок рударски поткопи на много места, и силна згура, око њих нагомилана." IIа л. 4: „Има га (народа) на два мидијуна душа." „Власи и великн број Цигана говорп влајпки , али је тај језик јако прогрушан српским речима." „Кмет суди у општини пеке мање спорове стара се о безбедности и т. д." На д. 5: „Са источне стране, граница иде према смедеревском округу, од великога дуга до Дунава, недржећи се готово нигде никаквих природних белега." „Београд на последњем изданку оне нланинске грбине, која се нздигла средином београдскога округа, и која се свршава осеком једним, баш онде где се Сава еастаје са Дунавом. Самим слеменом овога изданка нростире се најглавнији део вароши." На л. 7: „Како је (Сима Марковић) био и придично писмен, то је по народним пословима слат Русима, најпре (1809) у Букурешт, а носде (1811) и у сам Петроград." — „Доцније, кад све војводе буну папустише а већина и земљу остави, пређе и Сима у Срем." „По обдику новршине своје, смедеревски се округ дели на два дела." На л. 8: „Ова је варош (Смедерево) и данас најглавније извозно место за све нроизводе целе моравске долине, а важност јој је од скора увећана и тиме што се уњојзавршује жељезница, која овом долином иде. Сада ће се у њој јако подићп и увозна трговина. За потпомагање трговине има тамо: „кредитна смедеревска банка." „Са Смедеревом је тесно везано име Ђурђа Бранковића." На д. 9: „Оба (Вучићевића) долазе у ред знатнијих људи у бунама нашим против Турака." „Чим се прочуло за буну, одметне се и смедеревска нахија." „Но сав свој леии гдас, Вујица је помрчао мучким убијством Карађорђа . . . ." На л. 10: „0 ш, у главном, одговара кроју нознатога народног одела у Шумадији, и ако у појединостима има и поја -их својих особииа." 26*