Prosvetni glasnik

2 30 ИЗВЕШТАЈИ школских

сметње донриноси рђава конструкција клупа настави. Овако сдожна радаа и једних и других Дотерала је дотле, да у Немачкој има саДа некаквих девет система клуна. Сви оВи сиСтеми удешавани су кодико нрема хигијенсаим Тодико и нрема недагоШким захтећима. У Школама београдског оКруГа нема ни јеДне једине кДупе, која би одговорила ма каквиМ захтевима осем иотреби Седења. Ча.н у две нове шкблб нашао сам нове клупе нанрављене „по вдравој техничкој памети" некаква динцарина налик потпуно на садашње клупе у нашим школама. Нико се ннје ни обазрео на .Правлла о грађењу школа и школског намештаја," која је министарство нросвете још ире три године издало. У старим школама. и кад се наирави, ио потреби која пова клупа, она се прави но моделу старих клупа, које се у школи налазе и које су тако рогобатне и без икакве Форме, да не вреди о њима говорити. Ако је баш немогуће да се у новим школама избаце све досадашње неупотребљиве клупе, онда је могуће да се у новим школама, а и у старим где се крајња иотреба показке, праве нове клупе, ако не по систему, који је као најбољи призпат, а оно бар но прописаиим правилима. С тога ја мислим, да би мииистарство требало да у овоме погледу иооштри наредбу и да преко надзорнцх власти, и иначе, настане да се та наредба аајстрожије врши. Имћјући у виду ону важну улогу, коју клупе у здравственом и педагошком погледу имају ја сам нашао за умеспо да ове напомене о њима учиним. III Администрација. Школска администрација није вођена на више места са довољно тачности. Неки наставници бележилп су оцене ученицима од времена кад је нова прозивница уведена, неки онет од иОчетка школске годиие. Једни су и у новим прозшшицама бележиди изостанке нре и после подне једно испод другог и тако су направили читаву збрку при свођењу целокупног броја изостанака. Наилазио сам места у којима су наставници водили ђачке изостанке са плајвазом, а оцене маСтилом, али је било места, где је и једно и друго во^ено само плајвазом, те тако је цела- прозивница нрестављала једну жалосну

О ОСНОВНИМ ШКОЛЛМА

слику немариости. На два три места нисам нове прозивнице никако ни нашао. , Дневеик кажњених ученика," иоред врло јасних рубрика, вођен је опет.на неким местима неправилно, јер је узрок казне записиван преко целе рубраке, која је за једног ученика одређена. Дужност ми је да кажем, Да ја од оваких дневника не палазим никакве користИ у ошите. Ако се њима хоће да контролише савесНост наставникових осуда наД ученицима, онДа Се то не може постићи, јер наставник и вОди тај ДнбвниК и пише га како хоће и кад хоће. Друге употребе од онога, што се у тим дневнициме нађе, не чини се. Ако се хоће, да се види оне нраве користи од тих дневника , ако се хоће да се води рачуна о моралу и вредноћи школске омлацине, онда дневник ваља водити и тачније п истинитије. На првом месту у дневник ваља записивати само оне ногрешке ученичке, које су изречене смишљено и ладно од стране наставника. На против оне казне, које наставнив изврши у аФекту само за то, што му неки ученик није одмах одговорпо на нитање илп из узрока томе сличпих не треба у дневник записнвати, јер ту и није крив ученик већ наставник. На крају школске гоДине, пред долазак изасланика, ваља све казне сумирати и поделити их у групе по узроцима ради којих су изречене. Тај материјал изасланик треба да нокупи и да га иреда миннетарству, како би оно могло водити статистику. Наставницима пак треба издати наредбу да такав дневник савесно воде, и р.азложити им користи, које отјда долазе за статистику умнога и моралнога стања у нашим школама. Ако се и после такве наредбе нађе какав несавестан наставник, онда ваља знати, да је противу несавесносги тешко, али није немогућно, војевати. „Днечник ч.њига" вођен је свуда тачно. Али у дневиик се није имало шта заводнти. Осем ..Кнежевине Србије" и неколиких радова наших припознатих радника у педагошкој и другпм струкама, све остале књиге или су од врло незнатне нли од никакве вредности за школу и маставу. Колико се сећам, бпло је надзорника, који су нредлагали, да се нанрави један спиеак одабраних дела по свима струкама школске књижевности и да се нареди шкрлским општинама (сада одборима)