Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ

К Л О Н А У К А

307

Без сваке еумње, ми осећамо неко задовољство, кад на себи приметимо неке од оних особина, које на другим људима изазивају наше чуђење, љубав, поштовање или нажњу. У осећањима самодопадљивости, самопоштовања и т. д. налазе се осећања, која су од доста велике важности. Она нас снажно потпомажу у тежњи за изврсношћу. Све мане, које у огште могу бити код таквих осећања, могу се урачунати у ону претерану љубав, коју ми нрема себи имамо, те после из тога истога основа ми кријемо та осећања од суревњивог задивљавања осталог света. Само ири са свим неким особитим узроцима или поводима, може се помоћу ових оеећања уверавајући или доказујући утицати она се врло ллко* изопаче и онда захтевају и оно што се не може испунити. Једна још већа Форма где се то „самоосећање" огледа јесте радост, коју човек осећа кад га, други хвале, или се његовим делима и особинама диве. Свакојако ми осећамо веће задовољство, кад чујемо, да се оно добро мишљење које сами о себи имамо, још и од других потврди и ојача. Ово је један од најјачих иодстицаја, које може један човек на другог вршити. Овај подстицај, у осталом, може доћи у врло различитим степенима јачиие, нрема саразмери љубави, обзира, потптовања, које ми осећамо према личноетима, које тако добро мишљење о нама имају, даље, то још зависи од наше завиености од тих личности, или од броја личности према којима стојимо у таком односу. Дељење је иохвале један акт правичности за стварне заслуге, и требало би увек да се врши независно од другнх обзира. Али како при наградама тако и при казнама, ми не можемо да се не обазремо и на оно што је мало даље од садашњости. Ми узимамо у заслугу и она дела, која треба тек да се изврше. Похвала и при-

знање, које се одаје великим умним снагама сада, служи као иодстицај за доцнији рад, и васпитач има увек ово моћно средство на расположењу. Али, да би иохвала била сигурна и успешна као подстрекач на рад, мора се врло пажљиво у сваком случају делити, тако, да то одобре сви који при томе суделују. Пошто се иохвалом не чини само тренутни утицај, него се њоме подстиче и за будући рад, то је иотребна извесна штедљивост у давању; јер ако се буде похваљивало без икаква рачуна, онда ће се њен утицај ослабити. Похвала се може изјавити и у љупким и пријатним изразима, и у том случају похвалом се само наклоност показује, и само као таква има вредност. Исто тако, кад се осмехом изјави допадање, онда је већ тиме учињен моралан утицај. Права тако названа дисцинлина утиче иомоћу бола, непријатности , па с т^га за њу задовољства имају са свим противно значење. Дисциплина узима задовољство као излазну тачку са које рачуна снагу утицаја, коју ова или она казна треба да учини на кажњенога. Најмоћније и најоштрије оружје у рукама васпитачевим састоји се у иепријатностима, које се могу нанети оној радости, што долази од самопоштовања и иохвале. На ово се оружје ослањају нарочито они, који одбацују телесну казну. Дисциилинарна шема, коју је Бентам у „Сћпз^отаНпе" израдио, само је обрада оних подстицаја, који дслазе од похвале, куђења, прекора и т. д., о којој би нас он хтео да увери, да она одговара свима захтевима. Од ова два осећања, о којима смо сад говорили, самопоштовање или понос с једне, а тежња за похвалом с друге стране, противност ирвоме — осећање понижености, самооптужба — стоји врло мало под спољним утицајем. Довести човека дотле, да он мање себе цени, то није ни мало лак задатак, 39*