Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

375

шење јаких варошких зидова. С тога Фридрих подели своју војску у седам логора, који су се пред седам варошких капија настанили, да тим примора Миланде на предају не дајући им да доносе храну. Сад је отпочело страховито пусгошење у једном великом простору око вароши. Од сввју одликовали су се у разузданости свога беснила при опустошавању талијанске земље обитаоци Кремоне и Павије. Исто тако показали су се свирепи према ухваћеним Миланцима, које су стрелама одмах убијали. Винограде, смокве и маслине чупали су из земље и горели. Грађани Милана храбро су се бранили и њиховцм излетима наносили су немачкој војсци знатне штете. Но по што се нису били довољно снабдели средствима за храну, то већ после неколико дана појави се страшна оскудица. Куга и друге болести искрснуше и почеше их сатирати. Тада Миланци одоше у царски логор и мољаху понизно за мир. Прво изађе архијепископ и остало духовенство, боси, у подераним аљинама, тада управиик вароши и племство, такође боси, гологлави, обучени у рите, са самим мачевима о врату; на послетку једап део народа са конопцима о врату, као да је на вешала ношао. Сви падоше ионизно пред цара и мољаху за милост. Таква нонизност после онакве поноситости беше слатка освета за цара. Дарнут одобри им мир под повољним условнма. 5, Али на скоро се показало, да су се онн само привидно и из нужде покорили. Јер тек што је цар отигаао, а искрсну опет мисао за слободу и независност и мржња против немачког господарства. Они нротераше срамно из вароши царског посланика који је хтео да постави новог кмета. Тада се расрди цар и закле се. да неће пре круну на главу метути, докле

кривоклетну варош не сравни са земљом. Најпре нападе на варош Крему пепоколебљиву приЈатељицу Миланаца. Иза својих зидова бранили су се грађани врло упорно али су тиме раздражили цара на још веће беснило. Он заповеди да се погуби 40 грађана из Креме, који су у његовом логору били као таоци. Даље заповеди да се и ! деца најотменијих људи из Креме, која су му као таоци предата, повежу на справе за опсаду и пењање на зидове! Узалуд! Опсађеници са својим справама разбшпе кулу, где су деца повешана и побише децу сматрајући их за срећну, што су у такој младости таку лепу смрт за отачаство дочекали. После шестомесечне јаке опсаде морала је се Крема на послетку предати. Грађанима се дозволи слободан одлазак, али варош је сва порушена. Сад се цар упути цротиву Милана. И овде су се упорно бранили. Али и сад најљући непријатељ опсађеника, оскудица, поче сатирати снагу оних, чија се храброст никаквим другим средствима није могла савладати. Они закључише да пошљу цару три своја посланика да се с њиме договарају о миру. Пре него што су стигли на одређено место њих ухвати једна гомила немачких коњаника и одведе даље. Ово принуди Миланце да се и даље упорио бране. Већ беше протекла 1161 година, а опседници не могоше разрушити ни отети утврђења миланска. Фридрихова љутина расла је све више и више и сад га је довела до свирепости, што не беше доетојно за његов велики карактор. Петорици најодличнијих заробљеника, који су му у руке пали при поеледњем излету Миланаца, заповедио је да се очи ископају, шестом је наредио да се нос бсече, те је овај могао оне прве одвести кући. Свима онима, који су било из сажаљења, било из личне користи Миланцима, набављали храну, осечена је десна рука.