Prosvetni glasnik

374

КАРАКТЕРНЕ С.ШКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

су покушавади да му учине какву пакост. Ова варош имала је од прастарих времена задатак да царској војсци спречава нролазак. Изнад њихове вароши имали су они на реци Ечу мосг на чамцима. Овај мост били су тада направили од дрвета но тако да је се могао дизати и спуштати по ведичени воде. И само хитрина Немаца учинила је да лукавство Талијанаца прође на лио, јер су мост баталили тек кад је царска војска прешла на другу страну. Један необичан догађај десио се Фридриху и његовој војсци у једном планинском пределу. На једном кршу у томе пределу подизао се један замак, који је владао стазом, која је туда ишла. Један Веронезац, који је био господар тога замка захтевао је од сваког коњаника коња и оклон, а од цара извесну суму новаца, па да им дозволи да кроз кланац прођу. Иначе мретио је да ће засути камењем сваког ко етазом нрође. Дару не беше могуће пристати на ово што један разбојник захтева. Али опет беше му жао да своју добру војску баци на коцку. Кад је овај предео боље осмотрио, приметио је својим бистрим оком да иза замка има једно згодно место са кога се може напасти на разбојничко гњездо. Једним знаком позва он храброга гра®а Отона Вителсбаха, и овај се брзо ■са 200 младића, најхрабријих и најнеу>страшивих у целој војсци, ноие на брег са кога се могло кргаем овладати. У снажној Вителсбаховој руци завитла се царска застава на врху крша, а страшне стене закотрљаше грмећи на разбојничког ритера и његове другове. Сад овај изгуби кураж. Они сви почеше бегати, али неке потуче откотрљато камење а неке похваташе. Међу ухваћенима налазио се и господар замка, Алберих, који је са осталим племићима из Вероне, обешен на вешалима, која су за час снремљена.

4. Са славом и чашћу крунисан дошао је Фридрих у Немачку. Њени обитаоци ноздравише срдачно честитог цара, који је име Немаца учинио тако страшним међу странцима. Али оно што је он у Италији урадио био је тек почетак од онога, што је требало извршити. Силни Миланци учинили су да се на ново раздражи на један римски поход. Тек што је цар са својом војском отишао из Италије, а они спремише све што треба да разрушену Тортону опет сазидају. Они повукоше у друштво против цара јога и друге вароши, обновише рат против Павије и угњетаваху све царске вароши. Опет дођогае посланици цару да га за помоћ моле и цар им обећа помоћ. Фридрих нареди архијепископу келнском и Отону од Вителсбаха да похитају у Италију, а сам искупи војску какву ни један цар нре њега у Италију није водио. Војске је било до 100000 људи, а стареншне су јој биле најславнији немачки кнежеви и војсковође. У години 1158 пређе он Алпе, а на неколико дана по том његове предстраже под храбрим чешким краљем Владиславом стајале су пред зидинама Пресције. То је била једна од оних вароши, које су се удружиле са Миланом против цара. Али кад су Бресцијанци угледали целокунну немачку силу спопаде их тако силан страх, да су одмах молили за милост. Из најбољих породица у вароши давали су 60 талаца и голему суму новаца да се откупе и сачувају. Тако је Фридрих већ 6. Августа исте године започео прву опсаду Милана, по што је његове обитаоце једним актом објавио као бунтовнике и непријатеље царства. Ова велика варо ш имала је у својим зидинама око 60000 бораца и цар је увидео да његова млогобројна војска, неће бити довољна да потиуно варош опседне. Због шанца напуњеног водом није опет могао применити ратне машине за разру-