Prosvetni glasnik

КАРЛЕТЕРНЕ СДИКЕ

407

тира : „За то ће свемоћни Бог вама и вашим нотомцима бити милостив и ви знајте, да ћете ви и ваши потомци до највеће ово земне едаве доћи". Свештеник је био придворнив архијенископа из Мајинца. Он је њему и другој господи тако много хвалио РудолФа и његову човечност и нобожност, да се његово име на скоро нрочуло у целоме царству и он је на скоро изабрат за римског краља. 2. 1'удолф изабрат за краљп. Баш кад је Рудол® опсађивао Базел доби он вест да је изабрат за немачког владаоца. Он сам био је тиме неочекивано изненађен а још више његови непријатељи. Еиископ базелски озлојеђен тиме удари се по челу и викну : „Држи се сад господе боже, или РудолФ ће и твоје место заузети." Али грађанство базелско наирави одмах с њиме мир, отвори му каније и положи му заклетву верности. По том оде у Мајинц, гдејепримио знаке царског достојанста и царски скиптар, који је у временима забуне био изгубљен. По том се крену у Ахен, где га је архијепископ из Келна свечано крунисао (1273. год.) Одмах по том захтевао је он од немачких кнежева, који су имали царске земље, да му ноложе заклетву верности. Многи ирисутни кнежеви хтели су да откажу заклетву, јер како они говараху није било царског акиитра, на који су обично заклетву полагали. Али са присуством духа, које свуда показиваше, зграби Рудоло један оближњи крст . . подиже га у висину и рече : „овај знак, који означава искупљење може заменити скиптар, и он ће ми служити за скиптар против свију, који су неверни мени или царству. По том пружи он крст кнежевима. Они га пољубшпе и положише захтевану заклетву.

3. Бако Рудолф ааводи поредак. Време безцаретвија било је врло несрећно време за Немачку. Никакво право и никакав обичај није вредио. Тада је владало нраво јачега, или као што се то обичио каже право песнице. Оам Рудол® кренуо се нротив разбојника ритера и поруши њихове замке. Само у Тирингији пјрушио је он шеет таквих гњезда. Влагородне разбојнике он је све скупа повешао. Он је писао онима шго наплаБују ђумручину овако : „,ја чујем да ви путнике немилостиво пљачкате п да на њих ударате огромне терето. Алија вам кажем уздржавајте ее од отимања туђзг добра и узимајте само оно, што вама припада, јер знајте, да ћу ее из све снаге трудити, да очувам правичност, и да заведем мир и поредак". Неке гра®ове и херцеге натерао је силом оружја на покорност. Али пре евега снреми се он против моћног, гордог и ратоборног Отокара, краља Чешке и Моравеке и господара Аустријске, ШтаЈерске, Коругаке и Крајинске. Он је био наљућен, што није изабрат за немачког краља и с тога се не хте заклети на верност новом краљу. РудолФ је три пут захтевао, да он дође њему и да му положи заклетву. Али Отокар није хтео доћи. Тада Рудол® докопа мач и са војском крену се противу непокорног краља. Одсудна битка била је на МаркФелду, два еахата од Беча (1278.) Обе стране бориле су са једнаким огорчењем и једнаком храброшћу. И самом Рудолфу био је живот у опасности. Један ритер јурну са дивљом јарошћу, усред непријатељских чета, управо на РудолФа. Већ му је био коња оборио, кад хабзбуршки коњаници дојуригае и свога господара избавигае из очевидне опасности. Сам Отокар борио се на челу својих трупа тако храбро да је доиста бољу срећу заслужио. Али срећа га остави.- Његове чете одсту-