Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

423

стојанствено, лепо држање, чиме учитељ ауторитет персониФицира, и може увек да служи као стадна оиомена појединим неваљалдима у делој гомили. Ретко кад да се може десити, да су обадве ове особине у највећој свој )ј савршености спојене у једној личности, човеку или женској. Но ако се то и у мањој мери код једне личиости налази, онда ће се њиме врло јако упливисати Дротиву одвратности и тромости. Свако уочљиво величање. свака уображена охолост и поноситост, ослабљава учитељев уплив, и изазива напоре, који су управљени на унижавање његовог уплива. Оа ауторитетом се може спојити такво држање, у коме неће бити никаког уображеног величања нити охолости. Наравно да то све у многоме зависи од такта, под којим ја разумем живахну и пробућену пажњу и обазривост у свеау што се дешава и ради. Ако учитељ добро не чује или не види, онда ће по себи се разуме, нрва носдедица од тога бити неред ; али баш и кад су сва чула здрава, може бити да нема довољно будноће и оирезносги у чулном иримећавању. У том лежи по себи ириродна неспособноет за вршење учитељског задатка исто онаКо, као што би и сваки говорник без уснеха говорио ако не би довољно брзо приметио уплив, који ,је на своје слушаоце учинио. Учитељ мора не само већ започети и постали неред приметити, него и бити у стању, да свакад чита из очију својих ученика уплив, који је својом наставом на њих учинио. Она мирноћа у држању, која не долази од слабосги, него од самоовлађивања и прибраности, и која лако пређе у енергију, чим то буде потребно, од неоцењене је помоћи за дисциплину. Ко је лармаџија и нргав, тај ће и свој разред са тим особинама окужити; а то је како за учење,

тако и за одржавање реда, врло штетно. Свака неразмишљеност, свака омашка и погрешка од стране учитоља, има за тренутак врло судбоносан уилив на његов угицај. Но по некад се и то може десити, и тако ће погрешка бити у толико опаснија, у колико учитељ не буде умешан, да је са свим мирно и разложито изглади. Главна тешкоћа за учитеља лежи у унутрашњем и спољњем ионашању великог броја или масе. Са свим је друкче кад се људи удруже да у заједници нешто раде а друкче, кад сваки за се што год предузима и ради. Удружењем се производе са свим нове снаге и уиливи. Један човек према једној гомили стоји увек у опасном положају. Свака индивидуа, кад се удружи са масом, развије нове особине. Осећања недруштвености и пакости, чежња да се над другима тријумФИра, која у индивидуи према другој моћнијој индивидуи, по ново се потпале и разбукте, кад та индивидуа ступи у савез са другима. Где год је дата могућност, да се читава маса , велики број личности може у исти мах узбунити, тамо ауторитет поједине личности не важи ништа. Често је говорено, да учитељ мора покушавати, да ошпте мнење задобије на своју страну, или другим речима, да он мора створити добро расположење у своме разреду. Ово је, међу тим, лакше заслужити него изнудити. Не бојати се, да на послетку симпатија великог броја остане ипак при томе, да се школеком ауторитету иротиви. У нојединим ириликама уилив масе може служити и као сталан бедем противу нереда, као н. пр. кад већина хоће приљежно да ради, а само неколико њих нарушавају мир и смећу рад; или кад већина у оиште са својим учитељем симпатше, и само изузетно и ретко долази у прилике, где се строгост мора да употреби. Истина, добром ичитељу може испасти за руком,