Prosvetni glasnik

РЕД КОЈНМ ИДУ НАУКЕ И ВЕШТИНЕ ЈЕДИА ЗА ДРУГОМ

439

напредовања, а. оно се опет не би могдо вршити без онога научнога. Из тога се јасно види тесна веза између њих. Из тога се опет по нова види, како је развитак наш и индивидуални и социјални чисто развитак органски. А одавде се види, кака је грозна погрешка у васпитању људскоме наиустити ову другу страну и терати само ону ирву теориску. Ја бих и овоме делу посветио врло велику пажњу, али унапред морам признати, да ће ми овај део бити врло скучен. Време и простор што га имам овом нриликом на расположењу, не допуштају ми, да се упустим ни онолико, колико би ми допустило моје познавење овога посда. Међу тим, морам прпзнати, да сам овде слаб, и да занате по њиној стручности, реду и следовању једнога за другим, не познајем у оној мери, која би чини ми се била потребна, те да се ова страна намернога развитка људскога изнесе и удеси но вакоме плану и ономе природноме реду, што смо га до сад иидели међу наукама. У чему ми можемо имати основицу, с које бисмо могли сигурно прописати неки сталан ред, којим ова страна развојна има да се удеси, те да и опа одговара ономе природноме реду, а да нас други какови обзири не одведу у нешто идеално, Фаитастичко и немогуће? У чему можемо наћи сигуран пут, по коме човечанство Фактички иде напред на овоме пољу и без воље своје? Ја држим у Исгорији. У развитку људском и развитку појединих народа видимо, којим су се редом јављале поједине вештине п занати, или којим су се редом вршиле ове примене појединих наука. И ту сигурпо можемо наћи онај сигуран природан ред, који је паметан, а да не одемо у нагађање и вештачко намештање. Иочећемо и овде од најнижих и најелементарнијих, па ћемо доћи највишима. Без сваке сумње на првом месту долази чист мишићни рад, где се просто Физичка снага употребљује, за савлађивање извесних терета или за рашћење њино. Физиологија нам каже, да, као и сви други органи телесни, тако и мишићи, радећи расту, и растећи морају да раде. Рад је њиов дакле иреко потребан за рашћење њино. Који су то радови, где се врши развијање мишићно ?

У прво време и човековога и животињскога живота игра је једини рад, где се оно подједпако и заједнички врши. Опа дакле долази ирва, и нродужује се у разним модиФикацијама и до потнуне зрелости. Рвање, скакање, трчање бацање камена, играње у ору и т. д. све су то најпримитивније Форме мишићних вежбања, из којих се после развија гимнастика и телесни радови корисни, а из ових ручни радови. Из тих прпмитивних ручпих радова, у свези с рашћењем интелигенцнје, изашли су мадо по мало занати и данашњи Фабрични живот великих кудтурних народа. С тим општим или општијим мишићним нокретима и развићем ишли су и специјалии. С мишићном радњом у игри и у све већем додиру човек са човеком ишде су уноредно и мишићне радње гдасних органа; иевање и говор, а с њима су се све више увећавади и одношаји друштвени. С њима су се пак резвијади, и музика као више чулно уживање, и беседништво, као чулно и интелектуално заједно. И овде ћемо дакле видети органску заједницу и све даље и даље и разиоврсније радње и употребе свога тела и појединих својих органа на разне корисне послове. И свима потоњим сложенијим друштвеним и моралним радњама и осећањима надазимо почетак још овде. Врачање у лечењу, кипови и сујеверије , тетовирање тела и бој деце , грађење каког склоништа и доношење лова у њега, право јачега, све су то груби започеци доцније Хигијене с Медецином, вере и цркве , васпитања и школа, кућа и газдинства , нрава и закона. А да је око све заједно шпло и развијало се органски, то нам сведочи Историја свакога народа. II једино што нам даје права , да говоримо и овде о некоме реду, но коме су ове радње и развитци људски ишли, јесте онет она зависност између њих и зависност виших ступњева њипих од нижих. Да покушамо сад да изнесемо по тачније оно што овај део обухвата и чему смо ред овде видели. Да се нри томе и омде држимо што више назива, који су за то уобичајени, па макар они и не одговаради потпуно ономе што би требадо да кажу. На прво место видимо да додази просто мпшићно кретање, где се веџба цело тедо. То су игре и — регудисане — Римнас-