Prosvetni glasnik

РЕД КОЈИМ ИД.У' НЛУКЕ и ВЕШТШГЕ ЈЕДНА ЗА Д1'УГОМ

434

средини: једио јс друго потномагадо исто онако, као што је физиолошко развиће нотномагадо морфодошко, а морфодошко оиет физиодошко у цедој живој природи. * Имади бисмо сада нов посао. Имади бисмо, да продужимо онај концептрични круг, онај хоризонат. Да изнесемо како ће поједини стуињеви поједипих наука да се комбиеишу међу собом у нов ред према развптку човековоме, на опда да тај ред упоредимо с оним, који данас постоји по шкодама, те да видимо кодико се они сдажу идп оступају један од другога. И ово би био део од пајвеће практичне вредности. Но пошто овоме посду није задатак, да се упушта у ситна и детаљна издагања практичних комбинација, него да више теориски расправи то питање и изнесе основно гдеднште према коме се оне имају чинити, то ћемо се и ми уздржавати од овога даљега издагања. П Р и свем том да нокушамо да изнесемо ма и најкраће барем основне нрипцице, по којима би имада ова комбинација да се изврши и да се од ње створи ред, којим и како све појединости у шкоди треба да иду једна с другом и једиа поред друге. У почетку смо изведи, како је цедо развијање човеково постунно ширење једнога извеснога хоризонта. Иоказади смо, да и наше намерно утицање на то развиће има да се посдужи тим редом, и то испрва на исти начии, којим се он и пре сам ширио, докде се год може, а носде тек да га издедн на поједине начине иди нрактичне групе ши обдасти н сваку за себе да проучава. У томе проучавању нађосмо н извесан ред, којпм су у гдавноме оне поједине ишде у Историји човековога развитка и морају ићи у његовоме васнитању. И измеђ свих обдасти, и научних и практичних, нађосмо најтешњу везу и потпуно оргапску зависност и рашћење субјек тивних и објективних бдага човечанских. И баш то органско рашћење утврђује нас у идеји, да поједине науке и радње наше могу тако да се комбинишу, да иду скоро уиоредо, нри свој оној зависности једпих од других. А како је ово могућег' Тако, што ће се с оним едементарнијим наукама и радњама,

које додазе пре, ставитп п изучавати и нижи стуињеви оних виших и сдоженпјих наука и радња. С играма, Гимнастиком, Музиком, Говорењем и Певањем, Цртањем и Писањем и омањим ручпим радовима може нћи и бројање и рачунање, геометриско цртање, ГеограФија онисна, Минерадогија описна, Физика и Кемија најважнијих појава с опитима, Астрономија описна, ДемограФИЈа, — све што оиисује оно што постоји у природи и казује појаве износећи их. На другом ступњу иродужују се радње, докде год то допуштају развици тедесни, пнтедектуадни, морадни и језични. Математичка група иде даље, и до краја, а Физикадна донде, докде дозводи математичка. Оне друге описне дисциидине горње удазе у своје предмете и причају појаве у њима, па њима, и с њима. Оне сад уче промене њине: посгање, — живот — смрт. На првом ступњу описивади су се арсдмети, на овоме другоме описују се аојаве на њима. Додази трећи ступањ, где се не описују ни предмети ни појаве, пего се у нојавама тражи ред и нравидност, узрочиост, и изводе закони но којима се оне вршо по разним научним обдастима. Гадње и вежбања но свима странама иду докде се може. Оне вештине едементарније постижу највиши ступањ, оне друге, занати, гранају се у специјадности, а оне треће, радње и вежбања у социјадним и морадним одношајима, заузимљу нрво месго. Четврти ступањ чипио би скуа свега тога, једна цедина од свега овога појединачнога — ФидозоФија. Ето то би био ред, којим би све наше образовање но свима шкодама имадо да иде. Докде би која од тога узеда, и шта би више једпа а шта више друга, то би остадо специјадном издагању овога реда а према задаћи њих појединих. А нама је јасно, да та задаћа њиова не сме стојати у противности с овим органским развићем човековим и овим природним редом у њему, који смо овде нронашди и изнеди. А ми смо с овим свршиди овај свој посао., На хфају овога рада имао бих да кажем којим сам се дедима сдуашо при изради његовој. Но ја нисам познавао ни један рад оваке врсте, и од свега могу навести дсдо Херберта Спенсера „СГаббШса&оп с1ез баеп-