Prosvetni glasnik

0 земљотрвсвма

Дор је показао недавно како сеједанизвор код Светог Стевана у Француској обнавља приметно после ведиких атмосФерских онадања. 84 земљотреса у Швајдарској, нронраћени су са Феном (јужни ветар), који сидио дуваше ; велики земљотрес у Гросгерау нојавио се после знатног опадања барометра. „1ор тврди да је и земљотресу у Андадузији у Шнанији, претходидо јако опадање барометра. Земљотресни Феномени као да су особито једновремени са дугим кишама. Метеоролошки подади неколиких држава уверавају нас да су врло кишне године и године земљотреса. Тако лисабонски земљотрес 1755 год. наступио је посде одвећ кишовитих детњих меседа ; тојеисто бидо и при кадабријском земљотресу ; такође је било и при многим другим земљотресима. У југоисточним нровинцијама Шианије, пададе су тако исто дуге кише у јесен 1884 године. Та вероватност тако је раснрострањена , да се многи становници боје тих дана. У регионима, у којима су земљотреси чести, као у Пери, у Америди, на острвима источне Индије, становници за време кишних дана , напуштају своје куће и пресељавају се у лако саграђепе колебе. Најпосле, кад нрема маогим испитивањима кишне године додазе посде добро карактерисаних дикдова који зависе од кретања сунда и меседа, могли би без сумње сматрати тај знак као један даказ који иде у прилог нериодичног повратка оних година, ујкојима се јављају зелики земљотреси.

'4 37

Завршујући овај наш чЛанак, ми ис.крено призиајемо, носде свега што наведосмо , да је наше знање о кретању земне коре још доста ограничено. Наши појмови о тим појавама још су неопредељиви Али наука неће застати на томе: велики интерес који придаје свеколики научни свет најновијим земљотресима , најбоље показује жељу и журбу научника да просветде што је моГЈ'ће више те тмине. Нема сумње, да ће неуморни радови геолога подићи многу завесу са тог још тамног природног Феномена; али да се иостигне, треба отпочети и појачати студије у томе правцу. — У Србији нема ни једне звездарнице која би се специјално бавида бележењем и испитивањем тих и подобних нојава; али зар је искључена могућност да се и без звездарница воде по где где, на разним тачкама наше земље, тачни термометријски и барометријски степени ? Зар природњаци нашихгимназија не би могли иоред својих часова снабдевати један Биро у Београду са нодатцима добивеним у разним крајевима наше земље на анемометру, термометру, барометру, психомемру, електрометру, сеисмограФу и т. д. који би зпалачким уређењем могли дати Србији и користи и нових части , који би нас бранили од многих неногода и поучили и о тако деликатиим стварима из историје паше земље. Зд -ра1!ко Ј ^ајковиђ -

ПРОСВЕТИИ ДОБРОТВОРИ ТБСТАМЕ11 А г 1" Његовог Високопреосвешгенства агхијеппскопа и митронолита сгпског г. Теодосија Појте Богу иашему иојте, Појте царепи нагаему појте. Посде тридесетогодишњег нроФесоровања Сматрајући у овом догађају ненровиду Богословији; и после скоро десетогоди- љиви поступак провиђења божјег , пун зашњег скромног живота у пеизији ; милошћу хвалности свевишњему који је у мојој смерБожјом, избором закоиом овлашћеног збора ности нашао извршника иепостижним нареи благоводењем Његовог Величанства Ераља ђењима својим, ја сам рад да ово дело миМилана, ја сам из тишиие скромног живота дости његове и потоњим духовницима и црсвог, узвишен на престо Архијепискоиа и кви српској успомену оставим, и како сам, мптрополита Србије. даром, Божијим, ја у сдужби својој цркви и