Prosvetni glasnik

528

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

1Ј1'ОСВЕТНОГ САВЕТА

II; Ствари које су историјсми нспстините или ироблематичне, те не могу уКи у школску нњигу. Напред сам доказао са 1зише примера, да је све оно што је г. Убаикић у г. Ковачевићев текст уметао или му додавао иди неистинито или ароблематично нремда има и противних примера, т. ј. да г. Убавкић оно, што је г. Ковачевић узео као вероватно, излаже као позитивну ствар (ц. пр. г. К.овачевић вели да је Стеван Првовенчани в но свој прилици" обећао нани уништити богомиле у Хуму да би му радије дао краљевски венац, а г. Убавкић анодиктички тврди, да му је то баш и обећао (в. стр. 119.) Осим горњих нримера да наведемојош и ове : 1. У градове и вароши „под Немањићима" убројио је г. Убавкић „Сарајево" и „ Ђисоки кључ" (стр. 237), међу тим Сарајево је турско име за град Ћ Врх — Босну ", које се име одржало чак до XVI века , а „ЈВисоки кључ" није једно име, већ два, т. ј. Високи и Еључ, 2. На стр. 17. нисац вели, да су Авари помоћу „ ианонских Срба " освојили град Срем близу данашње Митровице у Срему, и Београд. На стр. 18, г. Убавкић тврди да су се Срби на Север пружали само до Саве, а камо Дунав ? а у наведеном примеру говори и о неким панонскчм Србима, за које је већ на 37 страни заборавио, јер вели, да је Чеслав владао „ над целим народом сриским*, и то „у свих 6 држава сраских". По овом другом твр!,ењу г. Убавкића излази : да нема их ни у Поморављу ни у Подунављу и т. д. 3. На стр. 26 г. Убавкић тврди , да су Арапи освојили у Далмацији Будву, Госу и још нека друга места" а требао је да каже „Будву, Госу и Дови Котор". 4. На стр. 29, иисац вели да је Петар 1'ојниковић, ког је Мутимир при себи задржао, тамновао код стрица Мутимира. Да је Петар код стрица » тамновао" то писац пе може доказати. јер о томе нико пишта није писао. 5. На стр. 30, писац мисли, да су Хрвати дали војску против Петра за то, што Петар није хтео аршнати врховну власт Хрвата. Ову претпоставку измислио је сам иисац и она му ни мало не служи на част. А на

стр. 32, вели, кад су Бугари Петра ухватили и одвели, да су се тада изговарали, да су с војском дошли из аочасти ирема Петру. Ово писац не може ничим доказати. 6. На стр. 31, вели да је Михаило Вишевић ухватио сина дужда млетачкога „с којим је Симеун ратовао" и послао га у Бугарску, ма да Млечапи и Бугари нису никако ратовали. Исто тако пије истина да је Михаило разбио Бугаре, после освојења Гашке, већ су их разбили Хрвати, мањ ако г. Убавкић Хумљане рачуна у Хрвате као што то чине хрватски иисци (стр. 39). 7. На страни 38. вели г. Убавкић: да је Восна до Чеслава била аод врховном влагиЛу Хрватске! Ово је крупна неистина, јер о томе Порфирогенит нингга не зна, а и Гачки је од тога тврђења одустао у расправи : „Хрватске гранпце прије XII вијека". 8. На страни 39, нисац вели, да су Млечани у X веку уступили Неретванима острва : Корчулу, Врач, Хвар и Млет. То није истина; јер К. ПорФнрогенит вели да су та осгрва била Неретванска; из чега се још и ово види : г. убавкић није читао дело Јиречеково »Нан(1е181га88еп ип4 Вегцтегке уоп ЗегМеп иш! Вовшеп \уаћгепс1 <1ев МИМаИегз", у коме се о томе говорн на страни 28 и 29 — и ако га наводи међу осгалим изворима на стр. VII нод бројем 35 ! 9. На страни 53. говорећи о рату између Грка и жупана Војислава, вели нисац да је сва грчка војска изгоњена. И то није истина нити има таког примера у ратној историји? 10. На страпи 67, вели нисац: да су Пормани из далска са севера , пападали на Албанију. Нормани су у Италији основали своју државу, и из Италије су нанадали на Албанију, а не са Севера! Ваљда је нисца на то навела сама реч „Нормани?" 11. На стр. 73, писац вели : „Грчки цар заиоведио је те су заповедника (управљача, команданта) града жуиана рашкога обукли у жснско одело, метнули на магарца и тако га ировели кроз Цариград". Ово није истина. Ту је казну претриео Грк, Критопло, који је био заповедник града, а не Срп. жупан. 12. На страни 81, вели г. Убавкић: „Перстљани ", пак, ниеу сс хтели иривезати за земљу, него су се одали иустом жшоту ио мору, иа су хватали трговачке лаЏ те их