Prosvetni glasnik

568

КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШГЕ ИСТОРИЈЕ

најужасније престуне, на које они никад нису ни помислилн. Заповедио је да их пајужасније муче само да им изнуди приЗнаЊе 1{аКо је он желео. По неке су живе пекли. По том је на једном црквеном сабору (у Вијени) 1312. године и сам паиа укинуо тај ред, а његово имање припало је краљу. Немачки или Маријин ритерски ред установили су такође крсташи. Њега су 72 године доцније, дакле 1190. године основали Немци. Чланови овога реда мораЛи су бити Немци и обвезивали су се као и она прва два реда, да приме завет иослушности, да се не жене и да живе у си-ротињи. Одело овога реда било је бео огртач са црним крстом. По пгго је изгубљена света земља иобегоше и они у Венецију. Овај ред одржао се најдуже, јер је после њихово друштво прешло у Пруску. 7. Јунакиња-девојка Орлеанка. (1429 по Хр.) 1. Н>ено ираво име било је Јованва Дарк. Рођена је у селу Домреии, на западној граници Лотарингије, око године 1412. Њени родитељи били еу обични тежаци, сиротни, али радни, ноштени и побоагни. Своју кћер васпитали су у свему добро. Она је научила од своје матере „оче наш" и „вјерују", али није знала ни читати ни нисати. Све тежачке послове радила је она са особитил прилежањем. Она је нрела вуну, орала у пољу, терала стада и чувала коње. Као што се у младости вредноћом, тако се доцније прочула својом благошћу, љубављу према људнма и богопоштовањем. Она је иеговала болеснике, помагала је сиромасима, ишла је често у цркву и примала је често нричешће. Али при том је често имила наклоност бунцању. У 6 ли:јини села било је једио чудновато дрво, једна депа буква, око које су се цо једној старој

причи скупљале виле, а не далеко од тога био је један тако исто знатан извор. Тамо је она чешће волела са својим другарицама — кад су лене ноћи — певати и играти. Али од своје тринаесте године избегавала је иесму и нграње и живела је више у се новучена, молећи се евесрдно Богу тако, да је на себе навукла мржњу евојих другарица. Од тога доба, као што је еама доцније причала, јављали су јој се анђели и светител.и, и кад се год свесрдно Богу молила, увек је била извесна небеска појава. Па ипак она није ии с ким говорила о открићима, која је иримала, него је живела мирно, док је нозив божанства и навала њеног срца нису изазвали на позорницу јавног живота. Само тринаест меееци трајао је њен јавни живот, али за ово кратко време начинила је големе промеие у Француској. 2. Срећа Фјзанцуске била је врло жалосна! Рат који су Енглези повели (још 1346.) нродужавао се ненрестано. Дбо северни део до реке Доаре био је у рукама Енглеза. Они су били оиколили и сам Орлеан, кључ од јужне Француеке (у Октобру 1428.) Карло УП, који се начивао краљ, ма да у ствари није то био, јер ни један пут иије могао добити крунисање у Ремсу, сматрао је све за изгубљено. Не верујући ни у себе ни у евоју ствар, он је био без наде. С дана на дан био је- све сиромашнији у новцу, а војска је са новим несрећним гласовима застрашена. Он намисли да бега из северне у јужну Француску или д-а иде у Шпанију и да тамо снасења тражи. Овај жалосни иоложај краљевине и краља забринуо је све разборитије Французе и био је предмет њиховог разговора и бриге. Јованка размишљала је о несрећи своје отаџбине и у њеној души пробуди се мисао да краља и отаџбину избави.