Prosvetni glasnik
ВЛСПИТАЊЕ
КАО НАУКА
Разгледајмо ире свега учење. Аритметичке операције еабирања, множења и т. д. сматраде би се свакојако као једна корисна поука, али никако као образовање, кад би се изучавале проето само за практичку употребу, без икаква обзира на њихове основе или принципе. Па у самој ствари велики број ученика само овако и изучи ове операције. За тим посмотримо наш сопствени језик. Целокупна унотреба језика, заједно са највишим правилима о правилности и нравилној употреби, може се саопштити просто као уиутстЕО за правилно читање и писање, а да се и не покуша да се цело у методичкој Форми изнесе или рационално објасни. Ово би опет било чисто учење поука. Таква настава у неком језику била би врло корисна, али се не би могла назвати духовно образовање. Дичности, које су целог свог живота стајале у свези са онима, који коректно и лепо говоре, науче и саме коректно и лепо говорити, без икаквог парочитог образовања у томе. И страни језик могао би се такође на овај начин изучити; па и сами мртви језици могли би се без граматике или правила, простим дуговременим читањем књига, узучити. Историјска шакта већином нису нигата друго, него учење. Она се морају узимати по временом реду, али у томе нема никаквог духовног образовања. Хронологија нас учи, како су велики историјски догађаји један за другим следовали, памћење узима ову материју као свршену ствар, а тиме се ни једна способност не буди нити култивише. Ово је само један од многих нутова, којима се памћење вежба. ГеограФска ®акта могу се такође просто учити, и онда су она без унутрашње свезе и система. Ако ли се та ®акта у некој уређеној шеми, по дескриптивној методи износе, која, како њихово разумевање тако и иамћење олакшава, онда се то може ра-
чунати у једну врсту образовања. Она приморавају ученика да шему схвати и усвоји и на тај му начин помажу да дође до једне вештине, коју може после у сличниж случајевима и сам употребити. Сва она Факта, која се односе на корисне радове у различним занимањима у животу, која занаџијама служе као уиутство, и свакоме као припомоћ за ма какав рад у животу, имају у себи врло велику количину корисне поуке. Прониси за кување, различите умеганости, које се у земљорадњи и индустрији примењују, лекови противу болести, судска процедура — све је то као поука врло драгоцено, али се не сматра као нека врста образовања. У нагаим књигама о газдинству, о багатованству, о сточарству има врло дивних и корисних ноука, али и нигата вигае. Па бага а у правим наукама у ужем смислу може бити појединих делова, које ученик прима просто као поуку. Практички резултати из научних принципа могу се усвојити и применити, а да демонстрације, дедукције и доказивања, као гато је код аритметике поменуто, са свим изостану. Па и сама правила геометријска може ученик исто онако као и многе друге практички применљиве поуке примити и усвојити, а да не појми њихову унутрагању свезу, другим речима: да не нојми Геометрију као науку. На овај начин ми можемо имати велику количину знања о физичким , хемијским и физиолошким Фактима, ми можемо бити у стању да са свим коректне податке о њима дајемо, па онет да не знамо ни једну од тих наука. Исто то вреди и за науку о духу. Но поред свега тога, знање, које се овим путем добије и запамти, не може се никако сматрати да је од мале вредности. Оно је у стању да да врло велику количину максима на различним областима. И ако се њиме не постиже никако високо