Prosvetni glasnik

ИСПИТИМА ЗРЕЛОСТИ У КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

5 9 С ИЗВЕШТАЈ о

сподине Министре, поднети Бам их овом пршшком на размотрење и одену. 9. Наставници се жале, да ученици седмога разреда гимназије, због испита зредости, еоји им предстоји, неће довољно да уче предмете у тој години, а пошто се ту годишњи испити не полажу, то нема начина да се ђаци на боље учење прнморају. Тако остају нануштени предмети, који су по наставном плану у "VII разред стављени. Брига за успехом на испиту зрелости почиње са почетком ове последње године и због њега се све остало напушта. Овоме би се, мислим, могло помоћи, ако би се установили годишњи исиити п за последњи гимназијски разред, који би се могли свршити до ноловине месеца Марта. Ово се неће допасти ђацима; њиховим родитељима, а можда и по коме наставнику. Рећи ће се, можда, да је много тражити два испита једно за другим. Али први испит не би био ништа друго до снрема за главни и ваљало би га примити као корисну иробу једног дела главног испита. Зн;1М да предлог овај неће наћи великог одобравања, јер је и до нас допрла са стране повика на претовареност гимиазијских програма и захтева исиита зрелости. Допрла са стране," велим, јер они који сравне наше програме са страним наћи ће — са малим изузетком — да су наши програми мањи од страних, а ко је имао прилике да упореди наше „матуранте" са страним, не може рећи да се наши строжије испитују и оцењују. Наставници се о овоме могу уверити. Теже је убедити родитеље, чији је и протест јачи, биће за то, што су наши родитељи мало учили, па им се чини да је ово одвећ много што се сада од њихове деце тражи. — Не упуштајући се у питање колико је на страни онравдана повика на прекомерно учење у средњим школама, за наше школе смем тврдити да је неоправдана, ма да је број

школских часова већи но у многим другим земљама. Друго, пи једна од уведених наука не може се избацити , а да се не огрешимо о главне захтеве гимназијске наставе. Данас се од образованог човека тражи много више но што се некад тражило, те се више мора и учити. Бременом ће се зацело тражити још више, а не мање но данас. Не само да ће све оиште и основне науке задржати евоје право у настави, већ ће се и неким новима можда морати места отварати. Нагомилавање материјала за школовање јесте неизбежна последица данашњих захтева образованости. На недагогији је да одр^ди како ће се материјал гимназијске наставе савладати. Питање је: какав је наставни план најиодеснији, које су методе најпрактичније, који је тахшшп програма остварљив И Са добрим решењем ових питања ностигнуће се циљ гимназиЈске наставе, а да се њен обим не само не сузи, већ да се још прошири. 10. Допустите ми, госдодине Министре, да овом приликом само овлаш додирнем једно питање, које се тиче гимназије и средње наставе у онште, а скоро се код нас опет истакло. Код нас се недавно отпочела стара европска распра о „класицизму" и „реализму" и то готово без икаква стварна разлога и без јасно Формулисаних захтева. Једини би повод могао да буде у томе што за средњу наставу ностоје двојаки заводи: гимназије и реалке, па би се једнима могло зар тражити првенство над другима. Али међу тим заводима нема код нас онаке супротности по њиховој оргаиизацији и по резултатима ироизведеним на 1)ацима једних и других школа, какве се суиротности у томе виђају код других народа. Код нас је се до сада само могло констатовати, да су гимназисти за све Факултете Велике школе сиремнији од реалаца и да ови надмашују прве само вештином у цртању,