Prosvetni glasnik

К А О Н А У К А

Јлавна ствар, у коме се ово поступање најпотлуније примењује, ипак се математичким образовањем и с друге стране добија врдо много ; јер и при претресању других питања често се дух мора служити дедуктивиом или демонстративном процедуром, место непосредног посматрања, иввођења или индукције, и бага за рушење ових и оваких љункција добија се згодна спрема п изучавањем математике. Тачна одредба свију основних појмова и израде, тачно и опширно излагање свију највиших принципа, напредовање сукцесивном дедукцијом, прп чему свака почива на чврстој, добијеној основи, свако позајмљивање код других премиса или закључака искључено, и ништа се погрешно не може поткрасти ; никакво мењање основе и земљишта, пикаке двосмислице и колебања у значењу израза — све ово лежи у потпуном тину дедуктивне науке. Ученик мора осетити и увидети да он ништа није усвојио без довољно доказаног разлога, и да је ту искључено свако препредање, ауторитет, предрасуда или лични интерес. Уплив, који се математичким учењем производи, већином је оваке врсте. Но он би био још и у већој мери, кад би наука сама себи била вернија, и кад не би толико места давала обради деФиниција и још више аксиома, те носле главни демонстративни рад изађе као чисто описивање речима. Ове ће се мане временом уклонити и онда ће наука бити оно, што данас једва да је, отеловљење чисте дедукције. Оем тога, што математика на овај начин у ошпте демонстративну методу очигледно представља, она још даје у поједином врло драгоценог материјала, за образовање судиље. У њој, на пр. ми најпре учимо како се ради са конкуршу шакторима који. Ми имамо пред собом резултат, који је условљен .двама или трима Факторима, па ту

учимо да израчунамо значај сваке промене која се учини, на Једном или више тих Фактора. Ми палазимо, да једнн или два од њих остану непромењени, па ипак се резултат промени, јер је нека промена учињена у трећем Фактору. За тим опет видимо, да се сви Фактори измене па опет резултат остане ие.ти, јер се нромене узајамно неутрализирају. Стална примена овога појава на све замршеније случаје у природном и људском животу, јесте један знак, којим се образован ум одликује. Овај исти рад још је више проведен у механици у погледу покретних снага, и услед тога се у највишим применама ових снага још строжије примењује. 1 ) *) Овде ћемо навести још неколико других примера. (,Температура неког дана зависи нешто од подожаја, који сунце тога дана заузима, а нешго од атмосФсрских узрока, од којих је најважнији ггравац у коме ветар дува. Пошто је известан покрет аочео, па са сталном и равномерном снагом иде све у једном правцу, онда се ипак може попекад надмоћнијим отпором угушити, а понекад снагама, које га смећу, ослабити, и ако не са свим спречити. Тако је и оиај страх од казни један моменат, који увек у једном правцу јури која има тендепцију заплашаваша, али то се може у сваком поједином случају врло различитим околностима ослабити пли и са свим снречити. Слободном се трговином иде на то, да се увоз олакша и тако да се јевтиноћа иостигне. Али, да бисмо могли пресудити и оценити, да ли ће од слободне трговине у иеком дагом случају бити аваки резул'1 ат, морамо узети у обзир многе околности и случајеве, који могу наступити, као ; неродне године, спречавање саобраћаја, несигурпост због рата или грађаиских пемира и т. д. Смањивањем велике царине на неки известан артикал, требадо би природно да се проузрокује већи увоз истога предмета, али променом укуса или нроналаском каквог јевтинијег средства. може се овај уплив са свим уништити. ;< ]_.е\\т8 Мс1ћо(1з оћзег^аИоп аш! КеааошпјЈ т РоШлсв, II, 171. Израз (1 сае1;епз рагМиз« (ако се остало не измени) изнет је матемагиком, како би се ограничила она погрешна претпоставка, по којој се неки покрет под свима околностима без разлике може извршити. У АсиПззоп-овим Еззаув оп 1ће Р1еазигез о! 1ће Јта§тпаКоп, налази се овако објашњење : п Ја ћу најпре узети она задовољства уобразиље, која долазе од ствариог посматрања и разгледања спољних предмета. Сва ова задовољства долазе,