Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

651

у неколико путем чисте емпирије, али још много боље помоћу научних принципа. Непосредне примене Хемије нису можда тако мвогобројне, али су исто тако важне. Да се познаје заједљив утицај киселина и алкалија, утицај шпиритуса и терпентина за уништавање прља, које се ве могу водом очистити; чување намештаја и осталог покућанства од опасних хемикалија, које се у кући унотребљавају, као и много друго којешта, што сгоји у свези са прањем, кувањем и чувањем покућанства — за све је то нужна извесна сума знања из Хемије. Припрема у Хемији и Физици, без које се Физиологија не може ни разумети потпуно, има још и нарочиту вредност у томе, што ми од Физиологије имамо велике користи за одржавање телеснога здравља. Премда су важнији физиолошки резултати нзложени у нрактичким правилима за живот, која се односе на нужност чистога ваздуха, на храњење, промену у раду и одмору, на зависност духовних снага од телесних услова — ипак се ова велика начела не могу потпуно разумети у целом њиховом значају, ако ми нисмо колико толико упознати са Физиологијом. Па још и друго нешто. И ако је за већипу поремећаја у организму нужно знање искусног лекара, опет је п интелигентност самог болесника од највећег значаја за уснех лечења. Али иошто је сама наука и у н убољим рукама још несавршена, то се не сме њен значај преценити. Али и оно што она и врши, довољно је да се њено изучавање награди. Кад се каже да је наука у стању да етвори праву умереносг у полноме нагону, онда значи приписивати јој нешто, што до сад ни једна наука није могла учинити. Ове три експерименталне науке обухватају једну велику област појава, номоћу којих — пошто их добро разумемо — можемо продрети и у многе тајне радионице нриродине. Вадовољавање оне тежње за

знањем, које ове науке дају, рачуна се у најважнија наша уживања, а историја њихове прошлости, као и свакодневни докази њиховога напретка дају још и већи интерес д}ху да се њима занима, и служе као пријатна зачина у животу. Саобраћај са другим људима, који је основан по примању и давању знања, јесте најчистији од евега грубога и неваљалога. • Описне или класиФикационе науке Трећи велики научни регион обухвата собом оно, што ее обично зове природна иеторија. И егови су представници Минералогија, Ботанвка и Зоологија, и све три ове гране одликују се једном заједничком особином у томе, што узимају у помоћ еистем класиФикације, да би на тај начин обухватиле огромне детаљности појединих предмета. Ове ове науке имају значаја и еаучешћа у посматрању, опитима и индукцији, и у овом погледу оне понављају оно, што смо рекли за напред споменуте науке, еамо што оне сем тога још и нешто друго врше, те тако задовољавају још једну потребу, а то је, што огромну масу минерала, биљака и животиња доводе у сиетемскп ред. Самоучење класификације веЛјеједна врста васаитап>а. У овим гранама природних наука ова ее вештнна морала неговати, на с тога се она баш овде и ноказује у најсавршенијем стању. Ботаника је у својој методи најсавршенија, те с тога је ова наука иодесна и за на/јраније изучавање. Минералогија и Зоологија имају да се боре са већим тешкоћама, па због тога је и усиех значајнији, ако се добро изуче. Много којешта од онога, што смо навели као главну ствар при изучавању Фнзике, Хемије и Физиологије врло се згодно понавља у јестаетвеничким опиеима. Код минерала се поематрају његове математичке, 82*