Prosvetni glasnik

682

криви највише издавачи. Не да они нису умели наћи редактора (и то би била кривица), него су они биди нашли — то знам — човека,који би им кадар био спремити издање како доликује данашњем књижевном развитку, уговориди с њиме посао, па га оставиди. Али то, што нису учинили ови издавачи, могло би и требало би да учини наше министарство просвете. Издање Доситијевих списа о трошку државпом било би и часно и корисно дело, леп споменик Доситију и драгоден поклон дапашњој књижевности. А из свега, што сам досле рекао, Главни Просветви Савет види, да ја не могу ово издање браће Јовановића препоручити, да се откупи за поклон ученидима. Поред побро-

јаних мана оно је и одвећ ситно штампапо, те и због тога није за ову потребу. 2. Септембра 1885 год. Веоград. ј^ВЕТ, ЈЗУ^ЛОВИЋ проФесор. Усвојено је у свему мишљење г. реФерента и одлучено је: да се дело не прами због замашних погрешака у издању, које су набројане у реФерату. РеФеренту је одређен хонорар за труд осамдесет (80) динара, са свима противу једнога гласа. >

С тим је састанак закључен.

И 3 В Е III Т А Ј министарског изаславика г. С вет. јЗу ^довића О ИСПИТИМА ЗРЕ<ЛОСТИ У НИШКОЈ ГИМИАЗИЈИ НА КРАЈУ ШКОЛСКЕ 1884 —85. ГОДИНЕ

Госиодину Министру цросвете и црквених иослова Актом својим од 8. Маја 1885. год., ПБр. 4533. изволео је г. Министар одредити ме за свога изасланика за испит зрелости у нишкој гимназији и за учитељски испит и годишње испите у нишкој учитељској школи. У истом акту препоручено ми је, да по свршеним испитима поднесем извештај г. Министру о току исиита и свему другоме што бих оиазио као добро или рђаво при полагању испита у иоменутим школама. Ради овога посла ја сам отишао у Ниш 18. Маја т. г., а вратио се 23. Јуна т. г. Провео сам свега на путу и у послу 37 дана. Подносим овде г. Министру извештај: I 0 испиту зрелости у нишкој гимназији 1. Писмени исиит лочео је 16. Маја, а свршио се 20. Маја. Приправника је

било девет, који су полагали испит из свију предмета и један који је полагао (понављао) испит само из Математике. Од ових девет осам је полагало испит из Немачког, а једам из Француског Језика. Сав је овај испит текао онако како пронисују правила о испиту зрелости. Задаци су у опште били доста добри и подесни, преглед радова ученичких од стране предметних и надзорних наставника доста пажљив, ма да је — код овако маленог броја приправника — могао бити још мало потпунији и детаљнији, оцене савесне и више строге но благе. Сви су приправници пуштени на усмени испит (чл. 14. правила). Оно што ми се при овом испиту учинило да није добро, тиче се „Правила испита зрелости." Тако: а) Нејасно се, и готово противуречно, казује у правилима какав треба да буде задатак за нисмени испит из Српског Је-