Prosvetni glasnik

668

РеФерат гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветнн Савет на састанку свом од 12. Јуна ове год. изводео је одлучити, да ја нрегледам „Ботанику за више разреде средњих школа од г. Ђуре Козарца." Ја сам се покорио овој одлуци, ма и нротив моје воље и пажљиво прочитао дело, о чему част ми је, као што ниже следује, ноднети Главном Просветном Савегу своје мишљеље Али пре него што пређем на само дело. нека ми је дозвољено, у интересу овог предмета, \чинити неке наномене о предавању Ботанике у гимназијама и реалкама. Познато је Главном Просветном Савету, да се Ботаника, за сад, према наставном плану лредаје у другом и шестом разреду гимназија и реалака. Да ли је баш то погођено, није ми памера овде о томе говорити; то ће већ показати постигнути разултати и искуство надлежних. Него било да остане овај распоред односно Ботанике овакав какав је, или да се друкчије удеси, ја мислим да се она у нижим разредима предаје оиисно. Нрограм из Ботанике у другом разреду може бити, а и треба да буде краћи према узрасту ученичкоми моћи њихова схватања; али све оно што се одреди да се из Ботаиике у том разреду изучи, сме бити само у причању и описивању. Што се нак тиче предавања Ботанике у VI разреду, ваљало би ту, по могућству, поновнти и боље утврдити оно што је у нижем разреду нредавано, а као главно изузети: саољни и унутарњи део и живот биља; дакле научити нросте и сложене органе биља, храњење, нретварање хране и главну поделу биља, а све што спада у строго научно или специјално изучавање, да се у гимназијама и реалкава изостави. 0 нужности овог програма има млого познатих доказа, али нека Главни Просветни Савет има само то на уму у оној прилици, када буде на ново иснитивао и мењао наставни план и нрограм за гимназије и реалке у ошпте; а мени неће замерити, што сам то овде узгред напоменуо. 0 Ботаници г. Козарца имам част изјавити ово: Да би се Главни Просветни Савет лакше приблпжио овој Ботаници, дозволиће ми да

му у кратко изложим и њезин гланпи садржај. У главноме она се састоји из два дела. Први део бави се системским описом биљних породица, а други говори о саставу и животу биља. У првом делу изнесене су и опнсане 83 биљне породице, или, како их писац крсти „Фамилије." Породице су груписане ариродним редом, и почиње кромпиром па завршује гљивама. Овај природни ред млого хвале нови ботаничари претпстављајући га вештачком, по ком се већином нредаје. По вештачком систему написан је и садањи ирограм за Ботанику. који је и од Главаог Просветног Савета нримљен. Ово одстунање од програма из педагошких разлога оправдано је и пеће баш ништа шкодити ни учеиицима виших средњих школа. А у науци то питање још није пречишћено, и ко ће од тога двога одржати нревагу, видеће касније ко буде жив, а наше је као и до сад, ирилагођавати се свршеним делима. Дужиост ми је наноменути, да би добро било, да писац од своје стране учини и ту малу жртву, те да код сваке нородице, оно што је значајно, карактеристичпо, стави носле, а не пре онисане породице; а исто тако и да на крају сваке породице изведе на кратко или као објашњење или као преглед (резиме) или обоје. Ово је од практичке вредности, да би се боље упамтила сама ствар. У другом делу могли би без штете, изостати мање важни састојци, ностање неких материја, невидљивије радње неких органа, хемијска једињења и т. д.; ношто се овај предмет у гимназијама и реалкама, као што рекох, не изучава сиецијално, нити је то у задатку гимназија. 0 употребљеним називима имам рећи ово. Њих би ваљало изједначити са онима који се унотребљавају у нижем разреду, по пропису. 11о томе свако нлеме, свака породица, а и главнп разреди, треба да имају своје српско име пред именом научним. Поводом што јеразнолико мишљење о терминима (.једни за народне а други за научне као и у великим школама), проучио сам овом приликом два немачка дела, прописана за више средње школе, и једно Француско, исто тако за више школе, написано услед најновијег програма министра Жил Ферија, па у свима трима де-