Prosvetni glasnik

724

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

конодавне власти. Један део од тога односи се на владавину или политику у најужем смислу, док други део обухвата оне законе, који се оснивају на народној економији, а односе се на индустрију. Један велики одељак, нод називом казнени закон или казнено право, бави ее предупређивањем и угушивањем преступа и злочинстава и извршивањем права. Законодавство одређује даље еве односе у породици, односе слугу, за тим неговање убогих, васпитање и однос државе према религији. Ни једна наука појединце не обухвата целину ових предмета. Правништво или познавање закона, пгго од прилике исто то значи, тичо се облика и законских израза, за разлику од њнхове садржине. Оно учи како се закони морају системски одредити , те да буду јаспи и разумљиви, и после како те законе влља еаставити, те да им значај буде тачан и без двосмислица. Овим се делом правне струке обухвата доказивање и ноступање. 1 ) Етика у којој најсупротнији назори стоје један према другом, припада у погледу својих оенова вишем образовању, по што се обично везује са науком о духу. Она даје прописе за владање, који спадају у ошпте знање, а у свима стадијама живота она се као морално васпитање препоручује. г ) Ту скоро држао је 8Јг Јатез РНгјатез 81ерћеп једну беседу, у којој се изразио, да би требало и позннвање закона да се сматра као једна грана јавног васпитања: л Врло често сам се чудио, загато да се готови и постојећи закони не сматрају као један предмет јавног васпитања — кад и најмања промена у законској машинерији велики интерес узбуђује — него као неко тајно знање, које је само неколицини, којн га изучава у, познато, док цела маса народна, које сс непосредно тиче, остаје у томе погледу без икакв^ обавешгења. Ја сам одавно био мишљења да су таки предмети, као казнено право, закон о уговорним обавезама и о увредама исто тако интересантни као и народна економија, и ја држим, кад би се закон у лако разумљивом облику износио и предавао, онда не само да би бнло од тога велике користи за јавни живот, '^него би се тим начином и једна нова грана литературе и васпитања засновала - "

Науке језика су: граматика, реторика и Филологија. Обадве прве запимају се тиме, како се језик правилно и разговетно употребљује. Трећи део пауке о јозику — општа Филологнја — добија виши спекулативни значај, и припада науци о историјском развићу раса. Сваки јсзик има и своју граматику, која се са њим и изучава. Реторика ноетавља принципе, који еу за сваки језик нрименљиви, изузимајући неке модиФикације аа еваки поједини; јер језици са променама и они без промена не могу употребити иста правила за састављање речи у реченице. Ове различите практичке науке немају никаке друге цељи, сем оне, која се састоји у њиховој непосредној нримени. Ни једна од њих не може се рачунати као наука методе, школовања или образовања. По неки иут се противни назори тврде у погледу граматике, но ми ћемо доцније нретрести разлоге, који се за то наводе. Ва сада утврђујемо само то, да ове науке не износе суштину научног поетупања на пробитач.ан начин, а то долази отуда, што су оне удешене искључно за своје практичке цели. Оне понављају у нижем облику оно исто, што се налази у најсавршенијем облику у Фундаменталним наукама или наукама сазнавања. Еао гране практичкога знања, оне морају бити тачне у својим податцима, и увек се ослањати на доказе, али оне нас не уче принципима научног доказивања. ■ Без сумње је познавање закона једна врло драгоцена поука за многе прилике у свакодневном животу. Такво знање предупређује пренагљеност у осуђивању сумњивих злочинаца и потпомаже правичност у узајамном саобраћају. Кад би се могле таке лекцпје ослободити од оне претрнаности са многим поједи.шстима, које вреде за стручне правнике, па изложити у језгровитом, кратком облику, и тако предавати, онда би оне биле од велике користи за уклањање многих неповољности у друштву, Бентам је мишљења, да народ треба толико да је поучен у политичкпм стварима, како неће доћи у судар са својим сопственим интересима.