Prosvetni glasnik
О Б И Л> Н О Ј Ћ Е Д И Ј И
729
дужина једне ћелије у ону друге и тако се стопе својим садржинама у једну нову јајасту ћелију пуну зрнаца. Ова тек ако је нешто већа од величине једне од оне две ћелије, заодене се мембрапом, остаје неко време непроменљива, иа за тим се развија у нову кончасту алгу. Дељење. Ово је најобичнији и најраспрострањенији начин, којим се ћелије нлоде. Ћелије, које се валазе у првом стадијуму, најспособније су да се деле, т. ј. да се у две ћелије преполове. Ћелија, код које је ово дељење изврптено, зове се мати, а обе нове кћери. Ово се исто догађа и са кћерима, те отуда кажемо за ћелије, да се множе у геометрпјској ностепености и ако још остају при том једна с другом у вези, онда граде ћелијчна ткања. Дељење готове ћелије у две нове наговешћава се -гпме, што нестане ћелијчног зрна. Мало доцније оно се опет укаже у средини ћелије — централно ћелично зрно, а и сама је протоплазма тада гушћа у правцу краће ћелијчне осовпне. По том се и ћелична мембрана у тој равни у наоколо око периФерије угне, и ово угињање иде све даље, док се најзад цела ћелија са зрном не предвоји у две половине — кћери. Друкчији је и ређи начин ћелијчног дељења кад се из једне ћелије у исти мах образују не само две него много већи број новнх. Овакав начин ћелијчног дељења налази се опет код нових алга (ВокусИнт §гапиМит) и познат је под именом ројтастог множења снорама 1 ). Састоји се у томе што се протоплазматична садржина оваких ћелија нодели у безбројно много малих ћелија : па кад јој се ма на ком месту распукне мембрана, тада куљају ове младе ћилије напоље у великој гомили, које се као целина налазе у неком особитом кретању, а само мале слике лебде тамо и амо без икакве подлоге или утврђења. На овима се разликује дебљи део или глава ћелије оматана танком опном, и поред зриасте протоплазме налазе се у њој 1—4 велика и јасно зелена хлороФилска зрнца; на оном зашиљеном крају налазе се опет дугачки, безбројни и кончасти наставци — сШе 2 ), помоћу којих се она крећу и граде ') Види 255 страну поменуте Борендове ботанике. 2 ) По г. Д-р. ДокиКу „трепље*
она особита кретања. Због свог особитог кретања ове нове ћелије зову се ројтасте ћедије шш ројтасте споре (2оо8рогеп). После неког времена умере се, изгубе цилије, скупе се у кугласту масу, обмотају се грубом мембраном и развијају се по том у нову биљку. Остаје нам да још коју рекнемо , о односу нротоплазме и ћелијчног зрна за време дељења- Прво протоплазма се у више прилика при дељењу контрахира и услед тога се у средини матере награде толико тачака, колико ће се нових ћелија образовати. Око њнх скупи се један део протоплазме, док онај други заоставшп део као и пређе испуњава ћелију, само што је сад много, ређи. Друго кад што се наслаже око ових новопосгавших тачака сва количина прогоплазме тако, да нове ћелије или кћери по свршеном чииу леже у сасвим празној матери. Најзад се при дељењу ћелија — као у ткању вигаих биљака, протоплазма мало или ни мало не контрахује. Нове ћелијчне мембране већином се за време дељења и кбнтракције издвајају из нротоплазме, ређе се доцније њоме заогрћу кћери т. ј. кад су се потпуно изолнрале. Значајннје су још оне нромене, које се догађају на ћелијчном зрну за време дељења, које смо и пређе напоменули. Њега код неких ћелпја сасвпм нестане пред дељење, па доцније се у њој опет појави и то свагда у самом центру. Код других се оно опет не губи, већ се одмах спусти у средину ћелије, како би се и оно при дељену у два дела преполовило. Растење и умирање Келије Пз свега досад казанога није тешко извести и кад умире, па с тога ћемо то овде још укратко прећи. Сви животни процеси сложених организама, као храњење, растење и нлођење и т. д. налчззе се и код ћелија с том само разликом што су се ћелије код виших организама диФеренцирале, или другим речма тако јако промениле и морФолошки и физиолошки , да су задржале само неке особине, а остале су изгубиле. Код оних само организама задрже оне све основне радње, које су се најмање удалнле од првобитног облика. Отуда код виших организама налазимо разне делове или органе са разним радњама. Напротив код 92