Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛЛМА

763

је ова још већа у отима простијих људи. Они ће све дотде гдедати на шкоде, као на нешто наметуто, штетно и бескорисно, док она ово пеизглади. С тога штогод се може ма из које науке да нренесе у практичан живот и обрпуто, то се не сме да пропусти и да не учини ; ако се жеди и хоће, да основна школа одговори своме позиву и да се сваком омиди. ГТа кад је тако, зашто онда не би било и овога по школама ? За што се изгубило из вида и ово писање иисама, кад га је требадо да буде и по самом програму за IV разред ? Зар се ђаци неби ништа користиди пишући и читајући писма један другом ? На ирви ноглед нма ди би они отуд две користи. Прва је што сваку реч, која није добро написана, не бн је могди прочитати, па би се и сами сдпчних погрешака чувади. А друга је и најгдавнија та, што би се тиме навикавади и на читање туђих рукоиаса. Из декдамовања као пододељка овог предмета најмање сам задовољан, кодико што није чпњенбаш понајбољи избор чданака,то још више што оно није ни нредавано како треба. Само је у некодико између најбољих шкода бидо при томе оне потребне живости декдаматорске, покрета и аФекта, што уираво и чинн декдмовање и чпме се оно у гдавпом раздикује од обичног нагдасног говора. Време је већ да се у томе успе више. Успех из овог предмета може се за сада тврдити да је доста осигуран како програмом тако и новијим шкодским учебницима. Усдед овога престаће у његовом предавању не само све оне досадање разнообразности, већ ће ишчезнути и сви они застареди термини и називи. Остаје још као најнотребније да се саотаве и нове читанке бар за III и IV разред ако не и за другн, које би још својом богатијом садржином и гдекојом идустрацијом помогде наставн и из остадих предмета, као што то данас чини читанчица за I разред у некодико, а и самим ђацима постаде би корисније и омиљеније. Садање су пренуне ногрешака, ђерманизмима, застаредих израза па и садржнном својом ни укодико не одговарају садањој цеди и времену. 2. Словенски Језик.У опште се само добро чита. 0 стварном разумевању не може ни битп говора ношто је он за ђаке сасвим стран и мртав. Само некодико понајспремнијих на-

ставника објашњавади су по гдекоји текст и познатије речи иди по нешто дакше још н преводиди. Из тога се да дако извести, да већина мадо разуме словенскн. Поред тога н досадањн учебннк, по коме је он нредаван, ннмало није подесан и не вреди ништа. 3. Рачун. Важност овога предмета с ®ормадне и материјадне стране па и његове примене у црактичном животу позната је без разлике свакоме. Исто тако јасно је већ свакоме или бар онима, којих се тиче, да су Српски Језик и Рачун најважнији од свију предмета у основној насгави. Даље и то, да све разноврсне рачунске радње јако још угичу на моћ развијања и памћења. Па опет за то од ирилике у једној трећини шкода није у њему био постигнут довољан успех, а у неколико и никакав. И оно што је бидо ура1.ено, било је све новршно пједнострано без црактичних, сдожених и мешовитих задаћа ц дакости у усменом рачуњању. Из узрока тога нисам ни један разред пропустио, а да и ја не дам но некОлико задатака, нарочито онде где је требадо, и где сам носумњао у сигурност њиховог знања и разумевања. Узрок овоме неће сигурно бити до ђака нити у оскудици учида или ти ручних књига; већ или у неумесном раду н начину нредавања иди у избегавању великога труда. А може бити и једно и друго. И заиста и нема другог предмета око кога би требало више труда удожити но за рачун. С тога ако се жеди и у њему да постпгне и осигура довољан успех, она,а поред добре методе, ваља још по издаље отпочети рад. Најпре треба утврдити по разредима све оно, што се из прошдих година донедо, па за тим ићи даље даганим а с-галним кораком у нанред. Од поједипих задаћа не ићи даље, докде ид сви по разредима ђаци не узмогну да изговоре, да објасне и разумеју, и да кажу за што је то баш тако а не друкче, и за што се до тога долази баш тим и тим путем а не другим итд. Тек кад се овако узради онда неће бити никаквог чуђења на крају године за неуспех и неће бити узрока да се баца кривица на другога или друге какве неприлике. Судећи по садржини и каквоћи самих задатака могао бих сдободно рећи, да су ови наставници и заборавиди на „Практичну рачуницу* од госиоднна Стевана Д. По90