Prosvetni glasnik

70

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

царуИталију. Он прдмора гра®а да Арнолда нреда папи. Чим је паиа добио омрзнутога јеретика у своје руке, заповеди те га обесише (1155), а по том спали његово мртво тело и пенео баци у реку Тибар. 2. Потар Валдус и Валдесди 1 Валдесци ноее своје име од аиховог основаоца Петра Валдес. Прича се, да је у Лиону у дванаестом веку живео један трговац, по имену Петар Валдус, који је неколико књига, и поименце еванђеље превео на Француски језик. Читање ових списа уверило га је, да у римској цркви није као што треба и он се реши, да живи и да учи као и апостоли. Он продаде своје имање и добивени новац иодели међу сиромасима и казивао је јавно све што је о науци Христовој и апостолској знао. Многи људи и жене , нарочито из нижих сталежа искупљали су се око њега. Ове је он шиљао да шире еванђеле и да народ опомомињу на чистији живот. Архијепискоа лионски забрани му као мирјанину да проповеда и да објашњава Свето Писмо. Али он је по речима Св. писма веровао, да је сваки брат дужан другог да опомиње, од враћа и теши и противио се забрани са речима, да се мора Богу више покоравати него људима. Врло брзо распростирала се нова наука у Јужној Француској. Одавде је прешла преко Алпа у Италију, а преко Пиринеја опет у Шпанију. Валдесци су били жудни науке, и док је грабљивост и раскалашноет римскога свештенства постала врло саблажњива, дотле су се они ирепоручивали непрекорним владањем, и умереношћу. Али што ее више ширила њихова наука, тим више су је гонили, а н^очито црква. Најпосле пана баци на њих анатему, но то беше узалуд. Године 1199 заповеди папа 1 Још су се звали и Албигојци од вароши Албе у јужној Француској.

Иноћентије III епископу у Мецу, да забрани Француски превод библијских књига, које су Валдесци ширили. Али кад све казне и нреклињања не могоше помоћи, Иноћентије удеси један крсташки рат противу јеретика. Рат је био врло крвав, јер су на страни Валдезаца била два силна граоа ('тЈ г луски и Фејски). Године 1209 нападе крсташка војека варош Бецир, спали 4000 људи и у једној цркви потуче 20000 душа. При овој општој сечи убијани су и јеретици и правоверни. „Потуците их све", рекао је папин послаиик „Бог ће своје изнаћи". Еаркансона се нредала, но становници су се морали иселити оставивши све своје имање. Многи Валдесци побегли су у Чешку и Моравску. 5. Јован Хус и Јероннн Прашки. 1. Јован Хус родио се у градићу Хусинецу у Јужној Чешкој, а учио се на универзитету у Прагу. У истом месту постао је магистар вештина, по том јавни учитељ, а од 1402. проповедник у цркви Витлејема и исповедник краљице СоФије, супруге краља Венцеслава. Његов друг био је Јероним Прашки (из Прага), чешки ллемић. Онјеволео науку и био је на впше универзитета. У ОксФорду је ее упознао са науком Викле®овом, која је била противна папској власти. Кад се вратио у отаџбину постао је учитељ на универзитету у Прагу. На овој великој школи учили су многи странци, а нарочито Немци и њих јебило много више него Чеха. Чесима су биле поглавице Хуе и Јероним. Ова два човека израдише те краљ издаденаредбу, да Чееи имају право на три, а Немци само на један глас. Огорчени тиме, иселише се 5000 странаца, ђака и про®есора и основаше универзитет у Л.ајпцигу (1409). Међу тим је Хус читао ВиклеФове књиге. Оне су му се тако допале, да их је он не само за читање препоручивао, него их је и преводио на чешки и ширио по народу.