Prosvetni glasnik

98

НЕКОЛИКО РЕЧИ О УПОРЕДНОЈ ГРАМАТИЦИ ИНДО-ЈЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКА

крајно великим количинама, и пазећи у својим радњамана беспрекорну математичку тачност, опет можемо доказати да су сви бројеви и све у онште одређене количине међу собом једнаке. Зар није 1=0'9999 ? Баш у математици имаједначина, и ако, рецимо, само првога ступња, са две непознате, за које се добија, како данас раде, безбројна множина одговора, и само ограничавајући одговорена целе бројеве, огранпчава се и исти број одговора, итд. А да и не говоримо о вишој математицп, која непрестано пма посла с бескрајннм количинама. И наука о језику има својих једначина нрвог стунња са две или и више непознатих. И у науцн о језику, чак и у одређеним случајима, на једно исто питање могу бити по два, но три и више одговора. Али смо ми опет зато уверени, да је ова неодређеност одговора последица само недовољног знања појединих погодаба. Могућност ваљаних нснитивања лингвистових стоји, између осталог, и до тачног обзирања на погодбе геограФије и хронологије. Ово значи: да се свакн Факат језиков мора разматрати у властитој му средини простора ц времена. Објашњавати иојаве некога језика у неком периоду његова развитка законпма других периода и других језика — значи баш ни мало немати осећања сгпарности, значи нздавати себи одлучно сведочанство о својој потпуној неподобности научпој. Излази дакле да се ни на који начпн појави, нпр., рускога језика не могу објашњавати „законнма", властитим језику латинском. То би било готово исто тако , као кад бн ко озбиљно стао тврдити да су на телу каквога Немца или Француза осталитраговнкажњавања бамбуком каквог јапанског или китајског чнновника.

Науци је о језику, као научној тежњи, циљ, да испитује све језике на земљнној лонти. Али, на. жалост, језика једнн рачунају неколико иљада, други — неколико стотина (о тачности овде не може бити говора), и свакојако њих нма толико, да чак ни са стотим делом није у стању темељно да се упозна човек најподобнији за то, и који би могао све своје време посветити сличним иословима. Тако дакле у нрактици наука о језику излази много смернија, него у чисто одлучним деФИницијама. Опде је преко потребна подела

рада, специјализација, радп које поједпни научници сасређују своју пажњу само на неким групама језика, али инак изабрани делић свега језиковног богаства морајуразматрати с онштега гледишта. Тада ће им спецнјалност сачувати живост и заједничко интересовање. Најбоље од свију других група језика исннтане су групе, што нрнпадају племенима н народима, који уисторији задобише светско значење, тј. групе: семитска н индојевроаска. Особито је иоучно изучавање ове последње групе, пошто је на њој нзрађен онај оштар метод, којим се данас тако праведно може ноноснти наука о језнку. Изучавање јединојезика индо-јевропских може бнтн нрпмена само нознтивне науке о језику на те језике, тј•, примена, с једне стране, граматике, а с друге, снстематике и класификације, и то чак не целе, него само генетичке или природне класификације сроднпх језика. Ирнмена граматичког дела науке ојезику на језнке нндо-јевронске и јесте управо оно, што се зове: уаоредна граматика индо-јевроаских језика или само граматика индојевроиских језика. У овоме до сада труднх се одговоритн на нрво нитање, ностављено у иочетку ове расираве, и сада ми још остаје одговорити на друго иитање: гита су то језици индојевроаски? Али пре него бих одговорио снецијално на то питање, држим да није сувишно објаснити шта су то језици сродни ? Кад би сви језицн излазили од једнога, тј. кад би сви били само разне врсте (измене)једног истог првобитног језиковногматеријала, то би оии сви били међу собом сродни ; у том случају не би било места издвајати неку груиу језнка сродних, и стављати је насупрот свима осталим језицима. Али то баш и јесте мука, што таквих груиа језика сродних нма тако много, да се абог недовољног знања језика чак не зна ни то, колико има тих група, н да где што међу појединим групама пије могуКно ухватити нн најмање сродности. Ово се може растумачити тнме, што, када се у различним племенима стварао и завршивао (формовао) склон језика, као већ правог језика, ова племена нису била међу собом ни у каквим одпоснма, и