Prosvetni glasnik

васпита1бе као наука

101

рена ових речн словенских на корене сродних им ,по корену" речи других језика: С рце (ст. сдов сргд -Ђце— с диминутивним суфиксом) — литавско вгпсИз (срце), готско ћа 1г1о, немачко ћегг (срце), (словенском и дитавском Л, према његовом двојаком постанку, одговара у готском или Л, или {, у немачком пак или I, или г (д), или 8 (с). деС-ет (ст. сл. дес-лгг) — литав. Легг-ГгпНв — готско 1аШ-ип, старо горње-немачко гећап, немачко гећеп — санскр. сЈа§з. С то, ст. слов. сг>то — лит. бггшгаз — готс. ћипб., нем. ћипЛеН — санскр. ?а(ат — лат. с еп1ит (кеп!ит) — грчко ће-ћа1оп. ст. слов. вксг (руско весг 1 ) — двориште, двор, село) — литавско гневг у иГезг ра(б (заповедник, тј. „владалад области") — готс. гзег/г-8 (село, поље), немачко ие^сЛ — ИШ (у значењу „територпја") — санскр. »ед-аз, мдтап (дом), 1ЈГ5 (дом, место становања1, гн§-

раИа (домаћин) — лат. гпс-ив — грчко огћоз ира С —е(руско — иорос — енокг, ст. словенско арас- л) — литав. рагзгаз, ст. г. нем. [агаћ, нем. (егћ-е1 — лат. рогс-иа. Слама (р. солома, ст. сл. слама) — ст. г. нем. ћа1ат, нем. ћа 1т, — лат. си1тиа (стабљика, сламка) — грчко ћа1атоа (трска), ћа1ате (стабљика). Срам ') — нем. ћагт (огорчење , туга), ћагт-1оз (без увреде, миран), итд. Из овога се види да „Фонетички превод" сам собом не може служити као саставни део метода испигивања, пошто је он могућан тек као резултат индуктивних комбииадија и извода. Али се Фонетичкам преводом врло добро можемо послужити као педагошким средством за унознавање почетника с тачним гласовним одговарањима. (Наставиће се)

ВДСПИТАЊЕ КДО НДУКД од Александра Вена ГЛАВА ШЕСТА психолошка поступност у предметнма

V"

(Настазак)

Сваки је од нас, са већон или мањом пажњом, посматрао различите духовне ®азе код човека у различитим годинама староети и сваки је, на основу тога иосматрања, дошао до извесне нејасне оцене, како свака година живота утиче на духовне иромене. Али, ако сада покушамо, да на основу тога одредимо неку сталну постунност и ред у духовном развитку, однах ћемо наићи на ту тешкоћу, што не можемо да нађемо згодне изразе, којима би могли тачно онисати наша носматрања. За то се обичио узима неколико уобичајених сентенција, па се помоћу њих окарактерисава духовии развитак. Дете је, вели се, наклоњено раду; оно вал>а да се увек има ма чиме занимати. На про-

') У Хрвата в е с значи : »улица«.

Ирев.

тив не воли, да се ненрестано занима Једним истим нрздметом и да се дуго бави са јодним истим радом, нити да дуго обраћа пажњу н,1: једну ствар. Даље се вели оно је весело и расположено, ужива у лакрдији и шали, налази задовољства у чулним радњама и чулним утисцима у опште; оно је радознало, жели да све докучи и дозна, а има нарочито вољу да у свему нодражава, лакомислено је, има живахно уображењз и радује се кад ма од чега може направити шалу, или што год направити да буде смешно; оно је дружевно и симпатпчно. НГго се саме умне снаге тиче, оно радије нроматра него што размишља; наклоњено је 1 ). Имаје и у руском: соромг п срамг, алије уиета из ст. словенског.