Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

КараџиК, Жилош ОбреновиК, Рођепе Хјоистово, Сааљепе св. Саве, Ђорђе Уашипгтон, Доситеј, Ћирило и Методије подносе „азбуку бугарскоме цару Михаплу." — Петар велики, прота Матеја НенадовиК, Цар Лазар, Бирчанин Илија и Фочић Мехмед-ага. Овамо је увршћена и сдпка Јеремије КараџиКа. Уза слике додазп тумачење доста површно, јер се деца више упућују на историју. Опширппје су описане засдуге Вашингтонове за Северо-Америчане. Нарочито је депо оппсан живот сдепца Јеремије и његове заслуге за стварање читалачке пубдике у Србији. 4) Слике из Јестаственице, којих има око 20, оипсане су детимично. Изузетак чпни леп опис гусенице. Код осталих слика читаоци се већпиом упућују, да сами аосматрају сдике и да их упорећују са истпнским животињама и биљкама. — Мадо су чудна посматрања код мачије слике, а грђи стихови и код ове слике и код сдике „полазак тица на пут." 5) Из Физике има око 6 чланчића. И овде се негде описују више слике, а негде и једно и друго. У Овом малом одељку има доста ногрешних нојмова. 6) Описи. Летње вече, јесен, жетва („успомене из Бачке,") ,С пута" од Ион-Сибина Божић, нова година, св. Сава, слава у Левчу Жељин од Милана Матпћа и „из ново добпвених предела" од Мих. Ст. Гизнића — махом су врло лепи, а заузимљу до */ 4 укупне садржине. 7) Мудровања о „моралу и основној настави " доста су настрава. 0 овој теми има само у 3 броја, пак је за тим са свим прекинуто. 8) Ситнице. Овај одељак је интересантан и користан. 9) Из дечијег живота. Већим делом је врло добро. 10) Дечија библиографија. Изузев погдеде о дечијим новинама на стр. 29. и 44. остало је добро. 11) Новине. Мало је чудна и гадиа новина на стр. 46, а остале могу поднети. 12. Пошта. Има по нека коресноденција, којој би се могдо замерити с васпитнога гдедишта. У Опште још могло би се с нравом замерити, што се ио негде пропуштају погрешке у језику и правопису.

Узев нак ову књигу, која је иреда мном на оценп, у целини, ја сам мишљења да се модба издавачева може уважитл, јер материал коме би се имало што шта замерити не износи ни једне шестине од целокупие садржине. Но ја бих био тога мнења, да се „ Сраче" за 1884. годину откуаи ради иоклањања деци која свршавају IV разред основне школе, а нарочито у источним крајавима наше отаџбине. 5. Јануара 1886. год. у Београду Главном Просветвом Савету 1ГОНИЗШ1 ^ Д имитрије ^ Ј оси-к ироФесор учит. школе Главни Просветнп Савет усвајајући у гдавноме мишљење г. реФерента, одлучио је: да се „Српче" може преноручити за покдањање учепицима III и IV раз. оновних школа и да се може за поменуту цељ откупити од издаваоца са процентом 50°/ 0 и то неповезано. ГеФеренту је одређен хонорар 30 динара. VI Прочитан је извештај г. Дим.. ЈосиКа ирофесора и г-ђе Милице Н. НиколиКке , о „цацрту програма" за предавање женскога ручнога рада у прва четири разреда гимпазије. Извештај гласи: Главном Просветном Савету Прегледади смо „ нацрт арограма" за предавање женскога ручног рада у нрва четири разреда гимназије — који нам је од Гдавног Просветног Савета упућен на оцену и нашли смо да се слаже са нрограмом истога рада у вишој женској шкоди. Једино, шго бисмо ималп приметити, то је: да се понрави језик у истом „нацрту". 12. Јануара 1886. год. у Београду С поштовањем уЗ ,ИМИТРИЈЕ јЈоСИ -В. јУ\.И<ЛИЦА јЗ. ј^ИКОЛИЂА Одлученоје: да се „нацрт програма" прочита у другој седници и да се језик у њему поправи. С тим је састанак закључен.