Prosvetni glasnik

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

143

Али он одговори: „Ово је хладан самртни зној, ја ћу испустихи душу, јер се болест увећава." По том продужи он: „0 небески оче, Боже и оче нашег Господа Исуса Христа, Боже сваке утехе, ја ти благодарим, јпто си ми твога љубазног сина Исуса Христа открио, кога ја верујем, кога сам проповедао и иознао, љубио и славио. Ја те молим Господе Исусе Христе прими моју душу. 0 небески оче, премда ћу ово тело оставити и овај живот напустити, то ипак ја зиам, да ћу код тебе вечито остати н из твојих руку нико ме истргнути не може." Пружише му лекове. Он се три иут једио за другим помоли Богу: „Оче у твоје руке предајем мој дух; ти си ме разрешио, Господе, нраведни Боже." Сад је био миран. Они су га трљали и окретали, али он не отвори очи. Тада му викну доктор: „Пречасни оче! Ви ћете умрети за науку Христову, како сте је проповедали." Он одговори разговетно: јест. По том се окрете на десну страну и умре тако мирно и тихо, да су присутни мислили, да он спава. То је било ноћу између 2 и 8 сахата, 18. Фебруара 1546. године. Необично је велика била жалост кад се чуло о смрти Лутеровој. Многе хиљаде љубиле су га као оца, поштовале као саветодавца, и са правим страхопоштовањем били му одани као слободоумном, неустрашимом и богоугодном учитељу. Читаве гомиле народа, старпх и младих, ишле су мртвом телу. И сами грашови из МансФелда и многи благородници дођоше, да мртвоме одаду своје поштовање и своју љубав. Оутра дан (19. Фебруара) иренеше мртваца у цркву светог Андрије, где је др. Јован држ.ао посмртну беседу. Али курФиршт Јован Фридрих, није хтео да се Дутер сахрани у Ајслебену. Дубоко потресен његовом смрћу, писао је графовпма из МансФелда, да би он желео, да га поштеде са својим свађама. Сад, по што је умр'о, треба његово тело пренети у Са-

борну цркву у Витенберг. Тело Дутерово однето је из Ајслебена 20. Фебруара, а пратили су га гра® из Манс®елда и његов двор, племићи из околине, и небројене гомиле грађаиа и сељака. На целом путу од Ајслебена до Винтенберга звонила су звона. Од места до места придолазили су људи и често је била навала тако велика, да је сировод морао застајати. Тек 22. Фебруара стигоше у Витенберг. Цео университет, савет и грађанство изишли су му у пресрет, а иоред тога многе честите жене и девојке. По том је мртвац однет у Саборну цркву и кад је у гробницу пред олтаром спуштен, није остала ни једна душа, која није илакала. Тако је и после смрти поштован човек^који је ноказивао прави пут, како треба Бога поштовати и како му се треба молити од СЈ)ца и из душв. 10. Лутер у домаћеи животу Лутер је био издашан као ретко који богат човек. Он је помагао својим ближњима и блажио им њихове иужде, док се о будућности своје породице бринуо врло мало. Кад га је један од његових пријатеља опоменуо, да би добро било кад би могао својој породици заштеднги какве имовнне, одговорио је: „То нећу чинити, јер ја волим да се они уздају у Бога и у своје руке, него ли у злато," Дутер је био стрпљив кад је што год имао као и онда кад није имао, као пгго то показују ови примери. Један пут дође један човек, који није имао новаца, и молпо је Лутера да му иомогне. ДЈ-тер тада не имађаше новаца (а то је често бивало). Али он је хтео номоћи томе човеку, иа по што се промисли, он донесе новце, које је његово најмлађе дете на крштењу добило, п предаде их молиоцу. Породиља, која није ништа о томе- знала, нримети у скоро да је кутица празна и ражљути се на великодушност свога мужа. Али Лутер јој одговори: