Prosvetni glasnik

180

КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

у част свога госта. ЕБегове лекције слушали су веома радо и често је имао 2000 слушалаца. Он је био даровит и увиђаван, а при том веома скроман. 2. Лутер се упознао са Меланктоном најпре у Витенбергу. Они се одмах опријатељише и до смрти осташе пријатељи. И сама природа везивала их је једног за другог, јер један другог понуњаваху. Еао год што Меланктон са свим својим знањем и увиђавношћу не би био у стању да изведе никакве решорме, исто тако Лутер својом жестином занао би у хиљаде погрешака, да га није приј атељска рука често уздржавала. И као год што је Меланктоп осећао да нема оне куражи и енергије коју има Лутер, исто је тако Лутер осећао да нема оног темељног знања и хладног расуђивања као што га има Меланктон. „Ја благодарим моме доброме Филипу" — писао је један пут Лутер „што ме је грчки учио. Ја сам старији него он, али то ми не смета да од њега учим. Ја изјављ}јем са свим слободно, да он разуме више него ја, и ја се од тога баш ни мало не стидим." Меланктон је хвалио Лутера са неким поштовањем. У својим списима назива он Лутера одличним доктором. Његово понашање нрема њему било је попустљиво и озбиљно. Он је то објавио у једном писму, које је неко време после Лутерове смрти писао. „Лутер" — вели он тамо — „беше при свима својим великим добродетељима од природе ватрен и нанрасит. Често сам био принз г ђен да му се ропски покоравам но што се он понекад више поводио за својим темпераментом него што је пазио на своју личност и на опште добро. Он ниј е могао трпети, да се неко не слаже са његовим мишљењем." То је управо била као нека срећа, што човек, који је Лутера тако јако у знању надмашао, опет је иза њега сувише изостајао у предузимљивости и енергији при раду. И само тиме се тумачи, што за 28

година њиховог заједничког рада никад се међу њима није појавило славољубље, нити се пореметила слога, која је за реФормацију била веома нужна. У осталом како је Меланктон био знатан човек најбоље се види отуда, што Лутерова сјајност никад није могла помрачити његову славу. Ко је год познавао оба човека, често је био у сумњи који је од њих двојице већи. Многи, којима се нису доиадали преухитрени Лутерови захтеви, пристајали су уз реФормацију само ради Меланктона. Његова неисказана вредноћа, тачност његових испитивања, јасноћа његових доказа, мирноћа при нападању његових нротивника — све то изазивало је дивљење код његових слушалаца. Један странац, који је један пут слушао његове лекције, уверавао је, да ни апостоли нису могж пажљивије слЈтпати Исуса, него што ђаци слушају Меланктона. Највећа његова заслуга била је у томе, што је знања, која су се тада у школама добијала, популариеао, што је написао школске књиге за та знања и што је за учење старих језика нашао бољу методу. Он ј е први у Северну Немачку унео грчки језик. Он је написао једну грчку граматику којаје изашла у 28, и једну латинску, која је нзашла у 32 издања. Он је написао Логику, Етику, Реторику, Појезију и Физику, које су за оно време биле најбоље' књиге. Свето Писмо Новог Завета превео је са грчког и продавано је врло јевтино, те су га тако могли купити сви ђаци. Тиме је Лутеранима сувише шпао на руку. 3. У вршењу свога позива Меланктон је био тако тачан, да је се устезао да отиде својој драгој матери, бојећи се да се тиме сувише не разнежи. Из истог узрока он се није хтео оженити, те га је Лутер често морао за обе ствари куражити. „Путуј ти, драги брате Филипе, у име божје," рекао би му оп. „И наш Госнод није увек про-